Namirnice koje polako ali sigurno uništavaju vašu inteligenciju

Kada je u pitanju ishrana, postoje svakakve vrste hrane – neka je odličan saveznik protiv gojenja, dok druge stimulišu kognitivne funkcije i poboljšavaju pamćenje. S druge strane, neka hrana ima razarajući učinak na funkcije mozga, pa nutricionisti savetuju da je konzumirate umereno kako biste ograničili negativan uticaj.

1. Zašećereni proizvodi

Šećer i zašećereni proizvodi nisu loši samo za vašu liniju, nego i za funkcionisanje mozga. Dugoročna konzumacija šećera može da stvori neurološke probleme i da pogorša sposobnost pamćenja. Takođe može umanjiti sposobnost učenja, zbog čega je preporuka da izbegavate šećer, kukuruzni sirup i ostale proizvode s visokim udelom glukoze.

2. Alkohol

Poznato je da alkohol dugoročno šteti jetri, ali i da uzrokuje „magloviti mozak“. Kao što naziv upućuje, reč je o tome da osećate mentalnu konfuziju, utiče na to da ne možete da razmišljate bistro niti da pamtite. Srećom, simptomi će se povući čim prestanete da konzumirate alkohol ili ga ograničite na jedno do dva pića nedeljno.

3. Brza hrana

Brza hrana može da promeni hemikalije u vašem mozgu i da vodi do simptoma povezanih s depresijom i anksioznošću. Pored toga, hrana s visokim udelom masti uzrokuje simptome slične apstinencijskoj krizi kada prestanete da ih konzumirate. Ta hrana utiče na proizvodnju dopamina, važnog hormona koji podstiče osećaj sreće i opšte dobrobiti. Štaviše, dopamin utiče i na kognitivne funkcije, sposobnost učenja, budnost, motivaciju i pamćenje. Zato je važno izbegavati hranu s puno masnoće.

4. Pržena hrana

Gotovo sve prerađene namirnice sadrže hemikalije, boje, aditive, veštačke arome, konzervanse i kao takva utiče na ponašanje i kognitivne funkcije zbog hemikalija koje izazivaju hiperaktivnost, kod dece i odraslih. Pržena i prerađena hrana polako uništava nervne ćelije locirane u mozgu. Neke masnoće su opasnije od drugih – suncokretovo ulje smatra se jednim od najtoksičnijih.

5. Presoljena hrana

So utiče na krvni pritisak, što teško pada vašem srcu. Istraživanja takođe sugerišu da visok nivo soli utiču na kognitivne funkcije i smanjenu sposobnost razmišljanja. Drugim rečima, slana hrana utiče na inteligenciju.

6. Rafinisane žitarice

Sve vrste žitarica, osim onih celovitih koje su bogate vlaknima, loše utiču na funkcionisanje mozga i zdravlje. Ako redovito konzumirate rafinisane žitarice, sve proizvode od belog brašna, rizikujete brže starenje organizma i gubitak pamćenja.

7. Prerađeni proteini

Proteini su gradivni blokovi mišića i jako su važni za pravilno funkcionisanje tela. Meso je najbogatiji izvor visokokvalitetnih proteina, ali izbegavajte prerađene namirnice poput viršli, salama, kobasica i slično. Za razliku od prirodnih proteina koji podstiču nervni sistem, prerađene belančevine čine suprotno. Držite se ribe, mlečnih proizvoda, oraha i semenki, koje su prirodni i kvalitetni izvori proteina.

8. Transmasti

Transmasti uzrokuju niz problema, od onih povezanih sa srcem do povišenog holesterola i gojaznosti. Međutim, loše su i za mozak, jer ga ulenje, utiču na reflekse i sposobnost reakcije – da ne govorimo o povećanom riziku od moždanog udara. Ako konzumirate transmasti kroz duži period, može doći do skupljanja mozga, što je na neki način slično skupljanju koje se događa usled Alchajmerove bolesti. To se događa jer transmasti vremenom oštećuju arterije.

9. Veštački zaslađivači

Kada ljudi žele da smršaju, skloni su mišljenju da će im pomoći ako šećer zamene veštačkim zaslađivačem. Istina je da imaju manje kalorija, ali isto tako mogu učiniti više štete nego koristi. Ako se koriste dugo, mogu uzrokovati oštećenje mozga i uticati na kognitivne sposobnosti, pogotovo ako koristite velike količine zaslađivača.

10. Nikotin

Uprkos činjenici da nikotin nije prehrambeni proizvod, važno ga je spomenuti jer uništava mozak ograničavanjem protoka krvi u mozak, zajedno s glukozom i kiseonikom. Nikotin ne samo da utiče na prerano starenje, loš zadah i povećava rizik od raka pluća, nego utiče i na proizvodnju i funkciju neurotransmitera stiskanjem kapilara, sitnih krvnih sudova koje igraju ključnu ulogu kada su u pitanju moždane funkcije.

Izvor: Magazin.net.hr