Stopa gojaznosti među decom pala za 43 odsto u poslednjoj deceniji
Savezne zdravstvene vlasti su objavile u utorak da je stopa gojaznosti među decom starom od dve do pet godina smanjena za 43 odsto u protekloj deceniji, što je prvi osetan pad kad je u pitanju ova epidemija, koja često vodi ka doživotnoj borbi sa kilogramima i povećanom riziku od karcinoma, srčanih bolesti i moždanog udara.
Novi dokazi pokazuju da gojaznost napada u ranom detinjstvu: deca koja imaju višak kilograma ili su gojazna između 3. i 5. godine života imaju pet puta više šansi da imaju višak kilograma, ili budu gojazni i u odraslom dobu.
Savezno istraživanje je ustanovilo da je trećina odraslih i 17 odsto mladih gojazna. Međutim, niže stope gojaznosti kod veoma mladih daju dobre izglede za budućnost, kažu istraživači.
Postoje brojne teorije o tome zašto je došlo do ovog smanjenja.
Deca sada unose manje kalorija iz zaslađenih napitaka nego 1999. godine. Više žena doji, što može da dovede do zdravijeg dobitka na težini među malom decom.
Istraživači su uočili i pad ukupnog unosa kalorija među decom u protekloj deceniji, za sedam odsto među dečacima i za četiri odsto među devojčicama. No, zdravstveni stručnjaci kažu da su ti rezultati suviše mali da bi imali velikog značaja.
Beri M. Popkin, istraživač sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu koji je pratio kupovinu hrane u Americi u jednom obimnom istraživanju, kaže da su tokom protekle decenije porodice sa decom kupovale prehrambene proizvode s manje kalorija, dodajući da taj obrazac nije povezan za ekonomskom krizom.
On ove navike i promene kod gojaznosti među malom decom pripisuje saveznom Programu za dopunsku ishranu žena, beba i dece. Ovaj program, koji subvencioniše hranu za žene sa malim primanjima, smanjio je sredstva za voćne sokove, sir i jaja a povećao za sveže voće i povrće.
Još jedno moguće objašnjenje je da kombinacija državne, lokalne i savezne politike sa ciljem smanjenja gojaznosti počinje da daje rezultate. Prva dama SAD Mišel Obama je pokrenula inicijativu za promenu navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti među najmlađima, kojoj se pridružilo 10.000 centara za brigu o deci širom zemlje.
Grad Njujork je takođe veoma aktivan u borbi protiv gojaznosti. Naime, grad je naložio restoranima da prestanu da koriste veštačke trans masti u pripremanju hrane i zahtevao od lanaca brze hrane da na jelovnike stave informacije o broju kalorija.
Mnogi naučnici sumnjaju da programi protiv gojaznosti zaista deluju, ali zastupnici ovih programa kažu da niz mera koje se sistematično primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda može da utiče na ponašanje.
Stopa gojaznosti među predškolskom decom – od dve do pet godina starosti – varira iz godine u godinu. U proseku, jedno od 12 dece je u ovom dobu bilo gojazno 2012. godine. Stope kod Afro-Amerikanaca (jedno od devet) i Latino Amreikanaca (jedno od šest) su mnogo više.
Istraživači pozdravljaju ovaj pad ali upozoravaju da će vreme tek pokazati da li je ovaj napredak trajan.