Može. Po zasluzi!

Važno je kako kome šta pristaje

Znate ono da nekome i loše odelo dobro stoji? Postoje određene osobe koje na sebi mogu da iznesu neverovatno neprihvatljive stvari i da se izvuku sa tim. Moniki Beluči bih oprostio i baletanke i to na onim onim njenim 43 đomparama.

E, slično stvari stoje i sa određenim osobinama. Postoje žene kojima lepo stoje osobine koje su inače potpuno grozne.

Npr. postoje žene, retke su, kojima lepo stoji uobraženost i arogancija. One su teški izuzeci iz mase i jednostavno mogu to da ponesu. Molim da se zapamti da je ključno ono retke su.

Trend ničim izazvane arogancije već dugo je prisutan kod nas i u svetu. Gradom suvereno hodaju cure uzdignutog nosa i gledaju svet sa visine. Rade to a nemaju nikakvo pravo!

Arogancija je medalja koja se mora zaslužiti. Jednostavno, dignut nos ne spada u osnovna ljudska prava. I ne stoji svima lepo. Većini stoji glupo i neprimereno.

Arogancija je strašno devalvirala u poslednje vreme. Ne može se samo obući nešto što će istaći tri meseca teretane, obuti visoke štikle i potencirati kozmetički zahvat od 50ak evra na usnama pa smatrati to dovoljnim za arogantan stav. A u pogledu i mozgu preovladavaju Dženan i Dado. Nisi zaslužila – beži nazad među ostale i čekaj red za separe! Arogancija mora da ide u kompletu sa istinskom finoćom i odgovarajućim intelektualnim nivoom. To se sakuplja ceo život i ako sad počneš i budeš uporna i samokritična, svoj prvi zaslužen dignut nos ostvarićeš za desetak godina. Ne može se ubrzati čak ni ironično-egoističnim tvitovanjem i instagramisanim fotkama sa mačkom. Mora peške i mora dužim putem.