Fotografije koje će vas navesti da dobro razmislite o svom životu…

Prošlo je 20 godina, a moja mlađa sestra još uvek jedina ima samopouzdanje.

Pre mnogo godina stajao si ispred kuće na selu, spreman da oženiš mamu i provedeš ostatak života sa njom.

Volim kako su vremenom neka mesta postala „naša“ i kad ih ponovo posetimo to je kao čitanje omiljenog poglavlja u omiljenoj knjizi iznova!

Naša limunada nije bila veliki hit tog dana. Možda je trebalo da koristimo pravi lumun umesto koncentrata.

Želela bih da imam hrabrosti kao ta devojčica koja sam bila kada mi je bilo 5 godina. Svet te prevaspita, samelje i nauči te kako da se ponašaš. Život je bio mnogo jednostavniji tada, a ja sam mislila da sam fantastična. Nedostaje mi ta devojčica.

Vreme leti. Prošlo je osam godina otkad si nestala iz naših života. Još uvek nam mnogo nedostaješ.

Išao sam da posetim moju osamdesetšestogodišnju majku ovog vikenda. Proteklih meseci ona je sređivala kuću i dala mi je koverat pun fotografija koje sam joj slao. Među njima je bila i ova fotografija sa mojom tadašnjom verenicom Debrom. Shvatio sam da sedimo na istom kauču kao i tada. Jastučići na naslonu i dalje stoje na istom mestu u istom redosledu kao i pre 26 godina.

Ovaj zidić je držao moju majku pre mnogo godina. Sada smo se vratile u njen stari dom i držimo jedna drugu:

Nije fer meriti prošlost i sadašnjost! One se nikada ne mogu pomiriti, a „sada“ nikada neće pobediti. Kada gledam ovu fotografiju vidim moje roditelje srećne na dan moje mature i pomislim kako su bili ponosni na mene. Ne sećam se nikakvih briga koje sam imala tog dana. Kakve god da su nas muke mučile tog hladnog, zimskog dana, zauvek su se istopile od topline mojih sećanja.