Beogradski maraton iz prve ruke

Autor: Milan Zarić MSc
Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja
www.licnitrener.com

Prošlo je svega nekoliko sati nakon završetka Beogradskog maratona, dok su mi impresije još uvek sveže želim da ih podelim sa vama.

Ja sam bio učesnik trke na 21 kilometar, dakle polumaraton. Procedura prijavljivanja takmičara je bila veoma jednostavna, potrebni su samo vaši osnovni podaci i sve završavate za samo nekoliko minuta. Od tog prvog koraka, odnosno prijavljivanja, stekao sam utisak da će sve proći u najboljem redu. Pošto smo uglavnog kao narod skloni kuknjavi i raznoraznom nezadovoljstvu mislim da je potrebno pohvaliti kada je nešto dobro odrađeno, organizatori su se stvarno odlično pripremili i ja kao učesnik sam stekao utisak da su uslovi bili savršeni. Idemo redom…

Na startu trke sam osećao veliki naboj pozitivne energije, čini mi se da su svi takmičari bili veoma dobro raspoloženi pa je svako od nas istinski uživao kada je trka krenula.

Druga stvar koja je na mene ostavila jak utisak je publika. Bila je prisutna duž cele staze i iskreno podržavala svakog od nas, aplauzima nas gurala napred ubrizgavajući dodatnu energiju. Mnogo lep osećaj, hvala im na tome.

Vremenske prilike su svakako išle u korist nama takmičarima, temperatura je bila baš kako treba dok je vetar je bio prisutan ali nije pravio velike probleme u toku trke.

Na svakih 4-5 kilometara su se nalazili štandovi sa hladnom vodom, stekao sam utisak da smo vodu dobijali baš onda kada nam je bila najpotrebnija. Pošto je glikogen vrlo bitan izvor energije kod ovakvog vida aktivnosti na dva mesta duž staze su deljene banane i limun, prvi da nam dopune depoe energije a drugi da nas osveže.

U blizini Brankovog mosta nalazili su se štandovi sa komadićima peciva da okrepe one kojima je to bilo potrebno. Takođe su duž cele trke bile prisutne službe hitne pomoći kao i toaleti. Ono što me je posebno oduševilo su vodeni topovi, koji su na dva mesta na stazi stvarali vodenu zavesu koja nas je vrlo lepo osvežila, odlična ideja.

Kako smo se približavali cilju nivo energije je bio sve manji, mišići su lagano počeli da otkazuju a manji grčevi su stvarali probleme koji su u određenoj meri otežavali trčanje. Primetio sam da, iako svaki takmičar trči za sebe, on će podržati svakoga drugog koga vidi da ima određene probleme, što je vrlo lepo i u duhu prijateljstva.

Ciljna pravina je poseban osećaj, publika te bodri dok ti poslednjim atomima snage ubrzavaš i pobedonosno dižeš ruke, pobedio si sebe i trčao si našim lepim gradom, sve u svemu jedna velika pobeda.

Na kraju je svako zadovoljan, srećan i ponosan, to je Beogradski maraton.

Foto: PR, privatna arhiva