Kako podizati SREĆNU decu
Niko nas ne uči najodgovornijem poslu na svetu – roditeljstvu. Da bismo vozili auto, potrebna nam je vozačka dozvola, a da bismo vodili ljudsko biće kroz život, niko nam ne daje nikakvu edukaciju. Kako onda znamo šta radimo?
1. Šta podrazumevate pod svesnim roditeljstvom?
Prvenstveni cilj svesnog roditeljstva jeste da deci – budućim odraslima, pruži mogućnost da o sebi, drugima i svetu u kojem žive formiraju takva uverenja koja će im omogućiti da budu ispunjeni samopouzdanjem, uspešni, zdravi i srećni. Niko nas ne uči najodgovornijem poslu na svetu – roditeljstvu. Da bismo vozili auto, potrebna nam je vozačka dozvola, a da bismo vodili ljudsko biće kroz život, niko nam ne daje nikakvu edukaciju. Kako onda znamo šta radimo? Jednostavno, kopiramo ono što su radili naši roditelji i nadamo se da ćemo dobiti bolji rezultat nego oni, tj. da će naša deca biti uspešnija, srećnija i zdravija od nas. Teško da se istim načinom može postići drugačiji rezultat. Neki roditelji će pročitati poneku knjigu o tome, što je odličan pomak, ali još uvek ne daje celovit pregled koji je potreban osvešćenom roditelju.
2. Koji su najnoviji trendovi kad je reč o roditeljstvu?
Najnoviji trendovi odnose se na razumevanje uloge i uticaja svakog perioda našeg života, pa i natalnog perioda, na budućnost. Važno je i razumevanje posledica naših aktivnosti i neaktivnosti na decu, kad je u pitanju formiranje njihovih uverenja o sebi, drugima i svetu oko sebe. Mi sami kreiramo svoju budućnost, a način na koji je kreiramo određen je baš tim uverenjima.
3. Da li se današnja deca i njihove potrebe razlikuju od ranijih generacija?
Osnovne potrebe koje su u vezi s osećajem bezbednosti, sigurnosti i voljenosti iste su. Neke druge potrebe su drugačije, kao, na primer, potreba za većim stepenom samoispoljavanja. Kada pričamo o tome da li su današnja deca ista kao i nekadašnja, dolazimo do pojmova Xindigo deceX i Xkristalne deceX. To su nove generacije koje imaju posebnu ulogu u evoluciji čovečanstva. Stoga se karakteristike ove dece i te kako razlikuju od karakteristika dece pre tridesetak godina, pa i ranije.
4. Kako se roditeljima može pomoći u vaspitanju kad su ophrvani mnogobrojnim svakodnevnim problemima?
Odrasli treba da otkriju način da sami sebi pomognu, na primer da se edukuju. Roditelji i deca su vrlo tesno povezani i energetski se izuzetno osete, mada mnogi toga nisu svesni. Deca osete svu roditeljsku ophrvanost i brigu o egzistenciji i još mnogo čemu. Sve to što osete neminovno deluje i na njih i ostavlja traga na njihove živote. Zatim, roditelji treba da rade na sebi, kao i na uklanjanju okidača koji pokreću njihove roditeljske reakcije i onemogućavaju odmerenu komunikaciju “mirne glave”. Od pomoći je tehnika emocionalne akupresure, tj. tehnika emocionalne slobode (EFT). Tako roditelji mogu pomoći i svojoj maloj deci jer na tom uzrastu se koriste vrlo jednostavni pristupi.
I, na kraju, važno je kvalitetno vreme provedeno s detetom. Pola sata aktivnog prisustva i komunikacije s detetom neuporedivo je bolje nego celodnevna fizička blizina a da smo pritom preokupirani svojim mislima tako da dete nismo ni zapazili ili, što je još gore, da smo ga ućutkali da nam ne smeta.
5. Da li je kvalitet našeg roditeljstva donekle uslovljen roditeljstvom koje su nam prikazali naši roditelji?
Ponekad je naše ponašanje kopija ponašanja naših roditelja, a ponekad potpuno obrnuto, kao rezultat unutrašnjeg otpora zbog onoga što smo doživljavali ili što nam nije bilo dozvoljeno. Odlaženje u potpunu suprotnost dovodi do novih komplikacija i problema s decom. Stoga je tačno da je kvalitet roditeljstva uslovljen roditeljstvom kakvo su imali naši roditelji. U prvim godinama života, kao i u natalnom periodu, utiskujemo najvažnije informacije za kasniji život. Mnogi se pitaju kako da budu bolji roditelji tek kad se pojavi problem, negde u pubertetu, a suština je da se na formiranje deteta mora obratiti pažnja mnogo ranije, baš u tom “utiskujućem” periodu.
Jasmina Kovačev, coach za postizanje vrhunskih dostignuća
www.TehnikaEmocionalneSlobode.com
Tekst: Lidija Ćulibrk
Foto: Shutterstock