Milica Mandić nam je otkrila svoje male rituale koji je čine srećnom

Naša zlatna olimpijka, reprezentativka u tekvondu Milica Mandić, koja nam je i na Olimpijskim igrama u Tokiju donela zlato, otkrila nam je koja su njena životna pravila i mali ženski rituali koji je čine srećnom.

Razgovarala: Nadežda Jokić

Od kada je, sada već davne 2012. godine sa Olimpijskih igara u Londonu našoj zemlji donela zlato, dvadesetdevetogodišnja Beograđanka stalno je u centru pažnje, kako zbog svojih sportskih dostignuća, tako i zbog raskošne prirodne lepote. Duga gusta kosa i nebo-plava boja očiju njen su zaštitni znak, a nas je osvojila prelepim osmehom. Topao, iskren i zarazan – on govori o njenoj blagoj i nežnoj, a opet, kada treba, borbenoj prirodi, kao i o zdravom razmišljanju o sopstvenom poimanju uspeha.

Milica Mandić se s velikim uspesima susrela rano, ali to je nimalo nije promenilo. Ostala je svoja – skromna, prizemna, ljupka, vrlo srdačna. Na fotografisanju nas je osvojila činjenicom da je svim fanovima ljubazno izlazila u susret i strpljivo se fotografisala „za selfi”, uprkos činjenici da se na krovu zgrade, na kom smo radili fotosešn, temperatura podigla na 43 stepena C. Dok je pozirala s umećem profesionalnog modela, pokazala je neverovatan stepen tolerisanja „otežanih uslova rada”.

Rituali koji upotpunjuju sreću

Osim zdrave hrane, koja je svakodnevno na njenom meniju, Milica Mandić nam otkriva da ponekad sebe počasti i slatkišem.

– Nutricionista mi izlazi u susret pa mi dozvoljava da se jednom ili dva puta nedeljno počastim sladoledom ili parčetom pice. Psihički mnogo prija ako se ponekad opustiš i uživaš u nečemu što ti omogućava da radiš isto što i tvoje društvo, iako znaš da ta hrana i nije dobra za zdravlje – kaže nam Milica, a potom nam otkriva i da voli da se šminka.

– Obožavam da se šminkam, uživam u ritualu ulepšavanja. No, u prethodnom periodu nisam izlazila jer sam se spremala za Igre, pa sam rano išla na spavanje. Takođe, na velikim vrućinama izbegavam mejkap.

Celog života imam dugu kosu, prilično je gusta, pa je s velikom pažnjom negujem. Ona je moj zaštitni znak.

– Nega lica i tela su mi takođe važne rutine. Usled napornih treninga, često i na suncu, osetim da mi koža pati, pa veliku pažnju poklanjam njenoj hidrataciji. Do pre nekoliko godina sam smatrala da sam još vrlo mlada, pa nisam pridavala toliki značaj negovanju kože, ali sada sam okrenula novi list. Kad sam duže na suncu, trudim se da nanosim kremu sa zaštitnim faktorom, mada mi ona smeta pri teškim treninzima, jer pojačava znojenje – kaže Milica.

Malo joj za provod treba

Članica tekvondo kluba Galeb je primetila da joj se s godinama smanjuje broj bliskih prijatelja:

– Pored porodice i uskog kruga prijatelja, moj ljubimac, francuski buldog, donosi mi prelepe trenutke. Znače mi i prijatelji iz sporta, koji me uvek razumeju, jer znaju kroz šta prolazim kada sam nervozna – kroz iste stvari prolazili su i oni. Oni me podržavaju i kad je dobro i kad je loše – znaju kojim putem idem. Kada hoću da se opustim, idem u kafanski provod i na mesta na kojima mogu na miru da popijem svoje piće. Okupim dobro društvo, ispričamo se, izigramo, popijemo piće….

Popularnost – motivacija za još veće uspehe

Milica Mandić otkriva i da joj je popularnost teško padala na sportskim počecima:

– Od potpunog anonimusa stigla sam do zlata. Tako sam za kratko vreme dospela u centar pažnje. To je za mene bilo naporno, budući da volim jednostavnost i običan život. Promena mi je teško pala, ali smatram da sve to vredi – jer sam u mogućnosti da ukazujem današnjoj deci na pravi put. Vrednosti koje učim u sportu, poštovanje koje pokazujem prema okolini, želim da prenesem mlađim generacijama.

Medijska eksponiranost mi je motivacija za još veće uspehe – znam da će se neke devojčice ugledati na mene.

Uz podršku psihologa uvek je lakše

Naša sagovornica ističe i da je po prirodi skromna osoba, ali i da ima prijatelje u bliskom okruženju koji joj ne dozvoljavaju da poleti.

– Moj trener nikad ne bi dozvolio da me uspeh promeni. Uspeh nekad donese stres, u smislu da ti se učini da treba drugačije da se ponašaš.

Uz psihologa s kojim godinama radim, naučila sam da sebe volim takvu kakva jesam, da znam da je okej i da nekad budem emotivna i da brzo planem, te da i takvu ljudi mogu da me zavole.

– Mariju Pavlović, sportsku psihološkinju, smatram prijateljem, sve što joj kažem ostaje među nama. Dosta faza smo prošle zajedno, ne radi se samo o sportu. Olakšala mi je put odrastanja i sazrevanja. Pričamo i o privatnim stvarima, moram da radim na svim aspektima ličnosti – iskrena je Milica.

Pročitajte i… Milica Mandić: Da li je moguće istovremeno biti i ženstvena i borbena?

Marko, stena za put u nove pobede

Za kraj, naša olimpijka ističe i koliko joj je važno što kraj sebe ima verenika Marka Đuričića, takođe tekvondistu, koji joj je u svemu veliki oslonac.

– Marko je u istom sportu kao i ja, a osam godina smo zajedno. Bitna mi je stabilnost koju imam kraj njega. Osim ljubavi koju mi pruža, daje mi veliku podršku – jer nije lako biti s profesionalnim sportistom koji izdvaja veliki deo vremena na treninge, putovanja, takmičenja. U svakom momentu, i kada je dobro i loše, mogu da ga pozovem, jer znam da kraj sebe imam „stenu koja će me pogurati u nove pobede“…

Foto: Andreja Damnjanović * Stilista: Vesna Stanković * Šminka: Ivana Temelkovski * Mesto snimanja: Hotel Zepter, Terazije 10