@#!% vas solarijum!

Izvin’te, stvarno sam besan…

Moja prijateljica posetila je lekara i ovaj se zabrinuo zbog nekih nepravilnosti na njenoj koži. Poslao ju je kod specijaliste i čula je ono čega se najviše plašila. Rak kože.

Ima rak kože. Ja sam je pre toga bar deset puta zezao da ode da pita veterinara da li lepo hrani svoga raka jer nisam siguran da joj je koža dovoljno spržena u solarijumu i možda bi trebalo još (bio sam ironičan, sarkastičan, hahaha…). Nisam znao da će moj, deset puta ponovljeni fazon tako grozno postati stvarnost. Ko zna koliko sam se sprdao sa tim rakom a da je on već zaista bio tu?

Znala je da mrzim solarijum i da mislim da je kokoška što se prži tamo. Ja nikad nisam razumeo zašto bi neko potamnjivao svoju kožu više nego što je to, ionako pokvareno, sunce već uradilo? Zašto bi išta radio svojoj koži na silu?

Ja sam bledog tena i takve konstitucije da to izgleda prilično nespojivo, ali… ko kaže da krupan muškarac mora da bude i preplanuo? Imam i prste pijaniste koji ne idu uz građu izbacivača pa mi ne pada na pamet da ih ućevapim ili, još teže, stešem ostatak tela da zaliči na prste.

Ali, neko je žene ubedio da je boja jetrene paštete ostavljene otvorene, van frižidera nekoliko dana, najbolja i najlepša boja kože!

„Idem na more prekosutra pa moram u solarijum, malo da se spremim za plažu“ – žene ovo stvarno izgovaraju!
Idem u restoran pa ću se pre toga kod kuće dobro najesti. Idem na pecanje pa ću svratiti do ribarnice i na putu do tamo kupiti dva šarančeta i somića. Umreću za 10-20-50 godina pa ću se danas već malo ubiti… Čisto da se pripremim…

Ne idite u prokleti solarijum. To vam uopšte ne treba. Nije lepo i od toga se dobija rak kože od kojeg se umire. To je sve što imam da vam kažem na ovu temu, zapravo.

Hvala na pažnji.