Zašto dijete ne daju željene rezultate

Mnogi ljudi redovno drže različite dijete ali veliki procenat njih uopšte nije zadovoljan rezultatima. Zašto dijete ne daju željene rezultate?

U modernom svetu gotovo svako ko ima problema s viškom kilograma pokušao je barem jednom da izgubi u težini držanjem dijete. Ili, ako nema taj problem, poznaje nekoga ko je prošao kroz ovaj proces. O tome govori i statistika – milioni ljudi svake godine odlučuju se na ovakav korak, a novac potrošen na razne dijetetske proizvode meri se milijardama.

Pokazalo se, ipak, da čarobna formula „jedite manje, vežbajte više“ ne donosi uvek očekivane rezultate. Većina se posle nekog vremena vrati starim navikama s kojima ide i vraćanje kilograma. Gojaznost je problem koji zahvata sve veći deo populacije, pa su stručnjaci pokušali da daju objašnjenje zašto dijetetski režimi nisu uvek efikasni.

Zašto dijete ne daju željene rezultate: U čemu je problem

Gotovo svakodnevno javljaju se nove revolucionarne dijete koje obećavaju fantastičan učinak. Koliko god da se razlikuju njihovi programi i metode, jedna stvar im je zajednička – svaka dijeta podrazumeva neku vrstu restrikcije. Odnosno, neke od namirnica se izbacuju iz ishrane ili se ograničava njihov unos.

Svaki od makronutrijenata, masti, proteini i ugljeni hidrati, imaju utvrđenu hranljivu i kalorijsku vrednost i u zavisnosti od plana dijete. Neki od njih će biti zastupljeniji, dok će drugi biti ograničeni ili izbačeni.

Primera radi, Atkinsonova dijeta podrazumeva veći unos proteina, dok su ugljeni hidrati svedeni na minimum. Čim se organizmu ukine neki od makronutrijenata, u jednom trenutku će se potreba za njim povećati, što je prirodna reakcija tela.

Neki drugi programi usredsređeni su, pre svega, na smanjenje dnevnog unosa kalorija, što podrazumeva izbacivanje namirnica koje imaju veće kalorijske vrednosti. A koje su u normalnim količinama, takođe, prirodna potreba organizma.

Ishrana ne treba da predstavlja mučenje

Kako ove promene zaista deluju na pojedinca pitanje je kojim se bavi psihologija ishrane, grana koja se trudi da ponudi ohrabrujuće savete u vezi sa svakodnevnim navikama ljudi. Stručnjaci su utvrdili da ukidanje namirnica, naročito onih u kojima pojedinac uživa, izaziva ozbiljnu stresnu reakciju organizma.

Ukoliko osmislite obroke isključivo na osnovu njihove kalorijske vrednosti i na osnovu toga koliko koji makronutrijent sme da bude zastupljen, gubi se jedan važan element ishrane, a to je uživanje u hrani. Možda je taj plan u hranljivom smislu ”savršen”, ali ponekad on vrlo loše utiče na psihu. Ljudi osećaju prazninu zato što im je nešto oduzeto i zabranjeno, što može potpuno da uništi snagu volje tokom dijete.

Važno pitanje kada je o uspešnom dijetetskom programu reč jeste: koliko ljudi uspeva da održi željenu telesnu težinu tokom dužeg perioda te poboljša kvalitet života? Pod dužim vremenskim periodom podrazumeva se najmanje dve godine nakon dijete. Održiv plan znači da dijeta treba da bude takva da pojedinac može da je se pridžava bez stresa. A da promene ne utiču bitno na svakodnevne navike.

Još jedno važno pitanje tiče se toga koliko dijeta utiče na kvalitet života. Odnosno – da li se i posle dve godine od novog režima ishrane čovek oseća srećnije i zdravije?

Strada psihičko zdravlje

Neki eksperti tvrde da skoro 98% ljudi povrati izgubljene kilograme u dve godine nakon dijete. Takođe, pokazalo se da većina dijeta ne uzima u obzir važnost poboljšanja kvaliteta života. Njihov glavni cilj jeste gubitak telesne težine.

Oni koji uspeju da ostvare svoj cilj, prema nekim istraživanjima, plaćaju visoku cenu, bar kada je njihovo psihičko stanje u pitanju. Mnogi su u stalnom strahu da će se vratiti starim navikama, ili žive u okruženju punom ograničenja i strogih pravila koja im onemogućavaju da istinski uživaju. Dok neke dijete odlično „rade“ na kratke staze, njeni efekti opadaju nakon dužeg vremenskog perioda.

Smanjenje unosa kalorija i fizičke vežbe na početku utiču na organizam da se brzo oslobodi nekoliko kilograma. To je svakako dobra motivacija za dalje. Međutim, posle određenog perioda telo doživljava stres zbog restrikcije unosa kalorija i povećane fizičke aktivnosti, što usporava metabolizam.

Organizam se bori da sačuva rezerve masti kako bi opstao. Zbog toga dalje mršavljenje zahteva još veće smanjenje kalorija i pojačano vežbanje. Tako se stvara začarani krug, pa na kraju zbog preteranog stresa neki utehu pronađu upravo u onim namirnicama koje su neko vreme izbegavali. Upravo zbog toga, većina izgubljenih kilograma se vrlo brzo povrati.

Ne verujte reklamama

Još jedna zamka jeste u tome što ljudi bez rezerve isprobavaju nove dijete samo na osnovu iskustava ljudi koji su uglavnom i tvorci određenih programa. To što je određeni plan ishrane delovao na neke pojedince ne znači da će kod svakoga dati iste rezultate.

S druge strane, knjige i reklame za dijete i preparate za mršavljenje sigurno neće ubaciti iskustva onih koji nisu uspeli da ostvare željeni cilj. Statistika kaže da na jednu uspešnu osobu ide oko devet onih koji nisu ostvarili rezultate.

Ne uzimaju se u obzir svi važni faktori

Principi uma, tela i ishrane uče da moć našeg metabolizma zavisi od mnogo činilaca, ne samo od računanja koliko smo kalorija uneli ili istrošili vežbanjem. Način života u velikoj meri utiče na ishod određenog plana ishrane. Svi ti faktori koji nas okružuju utiču na telo i kilažu koliko i planirani obroci.

Dijete propisuju precizna i stroga pravila ishrane, ali retko koja uzima u obzir naše jedinstvene životne prilike, okolnosti i ličnu istoriju. Da bi se prepoznale potrebe svačijeg metabolizma, potrebna je određena doza eksperimentisanja, ispitivanje i razumevanje nečije ličnosti, genetike, karakteristika tela i gotovo svih životnih navika. Zato svako treba da bude svestan da jedna dijeta koja je kod nekoga bila 100% uspešna kod drugog može biti bez učinka.

Nedostatak poverenja

Nedostatak poverenja takođe može biti razlog zašto neka dijeta ne daje želejne rezultate.  Većina dijeta zahteva ogromnu veru u program kog treba da se pridržavamo. To znači da u velikoj meri treba da se odreknemo slobodne volje i prihvatimo odluke nekoga ko je, pretpostavljamo, ekspert.

Tačno je propisano koliko, kada i šta sme da se jede, kao i koliko treba da se vežba. Kako mnogi ljudi teško prihvataju da im neko drugi govori šta treba da rade, neretko se dešava da u znak revolta prekinu s pridržavanjem pravila dijete.

Nedostatak poverenja u sebe takođe je problem. Zato što ne verujemo da smo sami sposobni da napravimo bilo kakav veliki korak. Lakše je da ostavimo tu odgovornost na nekom drugom. Umesto što se slepo pridržavaju nečijih saveta, ljudi će brže postići rezultate ukoliko osluškuju svoje telo šta mu od nutritijenata najviše prija.