Opasnosti veganske ishrane za žene

Studije britanskih naučnika pokazale su da je kod onih koji se pridržavaju veganstva rizik od razvoja određenih bolesti mnogo veći od onih koji jedu životinjske masti. Stručnjaci savetuju: pre nego što krenete sa takvom dijetom, savetujte se sa lekarom, proučite ovaj način ishrane i karakteristike svog tela kako bi ste izbegli opasnosti veganske ishrane za žene.

Dok klasični vegetarijanski programi poput lakto-vegetarijanstva zaista mogu biti izbalansirani, ishrana uz isključivanje cele grupe namirnica kao što hrana životinjskog porekla, može da nosi skrivenu i prilično ozbiljnu opasnost po vaše zdravlje.

20% veći rizik od moždanog udara kod vegana

18-godišnji eksperiment britanskih naučnika, u kojem je učestvovalo 40.000 ljudi, pokazao je da su vegani predisponirani za moždani udar.

Glavni razlozi i opasnosti veganske ishrane za žene je nedostatak određenih vitamina kao što je B12 i polinezasićene kiseline omega-3, koje se, naravno, nalaze u biljnoj hrani, ali samo životinjski proizvodi sadrže normu ovih supstanci neophodnih za ljude.

Između ostalih problema uzrokovanih nedostatkom vitamina B12 i omega-3 polinezasićenih kiselina: slabost mišića, umor, suva koža, smanjen imunitet, osteoporoza, problemi sa vidom.

Anemija i opasnosti veganske ishrane za žene

Mnoga biljna hrana sadrži gvožđe, ali se apsorbuje ne više od 10%. Ovo dovodi do anemije koja je najveća opasnost veganske ishrane za žene.

Vegetarijanskom ishranom telo gubi veliki deo gvožđa. Svi vegetarijanci, a posebno oni koji se pridržavaju radikalne dijete – vegani, moraju da kontrolišu nivoe gvožđa u organizmu. Posebno treba obratiti pažnju na feritin, koji pomaže da se gvožđe skladišti u tkivima. Ako telu nedostaje gvožđe, ono počinje da ga uzima iz tkiva, što smanjuje nivo feritina.

Stručnjaci primećuju da kod ljudi koji ne jedu meso, a piju tablete gvožđa, nastaju promene na nivou crvenih krvnih zrnaca, čak se menja njihov oblik, počinju anomalije. Organi dobijaju manje kiseonika, zidovi krvnih sudova slabe.

Ćelavost i povezanost sa veganstvom

Nedostatak gvožđa takođe dovodi do gubitka kose i problema sa kožom glave.

Dijeta bez mesa zahteva dodatnu suplementaciju kao specijalne vitaminske komplekse za gubitak kose i za jačanje noktiju, ali ni to nije prevenciaj ćelavosti. Vitaminski kompleksi nisu potpuna zamena za neophodne vitamine I minerale, ali ako ih uopšte ne pijete, možete jednostavno oćelaviti.

Opasnosti veganske ishrane za žene – katarakta

Prekomerni unos vlakana ometa apsorpciju proteina, što može dovesti do bolesti oka.

Zahvaljujući proteinu, obnavljaju se ćelije epitela, kože, noktiju, rožnjače očiju, kose, epitelne ćelije creva. Čak i naša sposobnost da obrađujemo informacije trpi štetu zbog nedostatka proteina.

Pamćenje i koncentracija pažnje se pogoršava, ukoliko ne unosite dovoljno proteina. Potrebno je poštovati dnevnu normu proteina. Dnevna norma proteina zavisi od vašeg trenutnog stanja i jednaka je 0,8 grama čistog proteina pomnoženo na svaki kilogram telesne mase.

Depresija i samoubistvo kod vegana

Još pre 20 godina, japanski naučnici su identifikovali vezu između nedostatka omega-3 masnih kiselina i suicidalnih tendencija.

Psihički poremećeni pacijenti dobijali su jedan gram ribljeg ulja dnevno, i to je pomagalo bolje od mnogih antidepresiva.

Menstrualne nepravilnosti i neplodnost kod žena-vegana

Nedostatak hranljivih materija dovodi do hormonalnih i fizioloških poremećaja, zbog čega je seksualna funkcija žene poremećena. Opasnosti veganske ishrane za žene se primečuju i kod nepravilnosti menstrualbog ciklusa. Žena na duži rok gubi sposobnost začeća i rađanja dece.

Za sintezu ženskih polnih hormona potrebni su holesterol, životinjske masti i proteini. Hormon je protein, a za njegovu sintezu su potrebne aminokiseline.

Vegetarijanstvo i šteta za trudnice, dojilje i decu

Ženama koje su vegani tokom trudnoće su potrebne hranljive materije, a oni se nalaze samo u životinjskoj hrani.

Tokom trudnoće i dojenja žena veganstvo nije zdravo jer prenosi ceo nedostatak gvožđa, mikro- i makronutrijenata na dete od prvih dana rođenja. Malnutricija i nepotpuna ishrana vrlo nezdravo utiče na život ploda i novorođenog deteta.

Najugroženiji deo populacije na veganstvo su deca mlađa od sedam godina. U ovom uzrastu njihove organe za varenje nisu u potpunosti formirani. Deca nisu spremna za varenje takvih multimolekularnih biljnih proizvoda kao što su pasulj, soja i druge mahunarke koje vegani koriste kao zamenu za meso.