Ishrana na radnom mestu: 5 top grešaka koje pravite

Ishrana na radnom mestu može biti zdrava i izbalansirana, ako znate šta radite.

Većina nas radi iz kancelarije pet dana u nedelji. Samim tim, nije iznenađujuće što radno vreme uključuje više obroka. Ali da li svi jedemo ispravno? U nastavku vam otkrivamo pojedinosti o glavnim greškama u ishrani u kancelariji.

Ishrana na radnom mestu

Ponekad ima toliko poslovnih sastanaka da nemamo vremena za doručak ili ručak. Kao rezultat toga, ceo dan smo gladni, a noću jedemo mnogo više, često prekoračujući dnevni unos kalorija. Pored toga, jedući na ovaj način, teško je razmišljati o kvalitetu proizvoda. Brzo i slatko i u redu je! Takva ishrana može dovesti do povećanja kilograma i nedostatka ili neravnoteže između proteina, masti, ugljenih hidrata, vlakana, vitamina, minerala i elemenata u tragovima (

Pretpostavimo da još uvek ne možemo zanemariti glad i pokušati da ne preskačemo glavne obroke. Još jedna velika greška je jedenje za računarom dok nastavljate da radite ili sedenje na telefonu dok konzumirate sadržaj na Instagramu ili YouTube kanalima za vreme ručka. Da, čak ni ćaskanje sa kolegama tokom ručka nije najkorisnija, iako j4e uobičajena navika. Ako ne obraćamo dovoljno pažnje na hranu, vrlo lako se prejedamo.

Da biste izbegli ove dve greške, pokušajte da doručkujete kod kuće i svaki dan odvojite određeno vreme za jelo u kancelariji. Morate jesti polako i promišljeno, skupljajući sve potrebne tanjire za ručak: spore ugljene hidrate (najbolje ako su u pitanju žitarice, hleb od celog zrna ili testenina od durum pšenice), proteine, visokokvalitetne masti i vlakna u obliku povrća . Važno je zapamtiti o redovnosti – jedenje u isto vreme imaće blagotvorno dejstvo na telo.

Pogrešne grickalice na radnom mestu

Sledeća greška glatko sledi iz prethodnih. Da, grickalice su važne, ali i one moraju biti izbalansirane i uz ostale obroke pratiti opšti raspored. Za užinu ne treba birati namirnice sa visokim sadržajem brzih ugljenih hidrata: njihov višak dugoročno dovodi do gojaznosti, dijabetesa i raznih kardiovaskularnih bolesti. Kratkoročno, slatka hrana dovodi do kratkog naleta energije, a zatim može izazvati pospanost nakon obroka, odnosno želju za spavanjem nakon jela.

Hajde da vidimo šta se ne može klasifikovati kao zdrave grickalice. Prvo, sve slatke grickalice – čokoladice, sireve, kroasane, sladoled, pa čak i mnogo jogurta. Umesto toga, pojedite sendvič od integralnog hleba sa krem sirom, proteinski desert bez šećera ili grčki jogurt sa orasima, bobicama ili voćem. Međutim, takođe ne treba jesti previše – sadrže veliku količinu fruktoze, zbog čega se ne osećamo siti.

Ovo smo već dotakli u prethodnom pasusu, ali, nažalost, glavni deo ručka kancelarijskih radnika takođe nije uvek pun i hranljiv. Za ručak se ne treba naslanjati na krompir, testeninu od celog zrna, picu ili sendviče na belom hlebu. Ove namirnice imaju visok glikemijski indeks (GI), uzrokuju skokove insulina u krvi, a takođe mogu dovesti do pospanosti nakon obroka.

Višak kafe i energetskih pića

Naše telo (uključujući mozak) koristi ATP (adenozin trifosfornu kiselinu) kao izvor energije. Proces proizvodi slobodni adenozin, koji se takođe naziva „molekul umora“. Vezivanjem za receptore signalizira mozgu o umoru i počinjemo da zaspimo, otkucaji srca se usporavaju.

Kofein je antagonist adenozina. On vara telo: vezuje se za receptore, a adenozin ne može da stigne tamo. Zbog toga ne osećamo umor i pospanost nekoliko sati, ali onda ponovo zaspimo. Ali samo zato što nas kofein čini budnijima ne znači da se uopšte ne osećamo umorno. Naprotiv, kao rezultat toga radimo više, a umor se još više akumulira. Energetičari rade na istom principu.

Da bi vaš odnos sa kafom bio zdraviji, pokušajte da se dovoljno naspavate, ne pijte više od dve šoljice dnevno i izbacite slatke sirupe i šećer u svom napitku, kao i deserte koji često idu uz to.