Slatka taktika: Ne izbacujte slatkiše, zamenite ih zdravijim namirnicama

Sve mi smo lude za slatkišima, htele da priznamo ili ne. Odreći se slatkiša je odluka koju stalno donosimo i stalno kršimo. Zato je tu slatka taktika: tri jednostavna pravila koja omogućavaju da jedemo slatkiše, a da ne brinemo o zdravlju i kilaži.

Kako da zamenite šećer zdravim sastojcima i kakva je ta slatka taktika, saznajte  kroz:

#beleškeizkuhinje Jasmine Ubiparip:

Obožavam slatkiše. Ali, s godinama, zahvaljujući saznanjima o tome na koji način upotreba dodatih šećera šteti organizmu, uspela sam da uživanje u poslasticama svedem na razumnu meru. Ima perioda kada sam u tome više ili manje uspešna. Čak i kad iskliznem iz koloseka (kao na primer sad, za praznike), trudim da takvi periodi ne potraju predugo. Prošle godine, otprilike u isto ovo vreme, osmislila sam slatku taktiku koje sam se pridržavala sve do pred kraj decembra.

Pomislila sam da je sad pravo vreme da se podsetim te svoje slatke taktike, jer zaista pomaže da stavite pod kontrolu preteranu ljubav prema slatkišima, a nadam se da će i vama koristiti. Evo o čemu se radi… (Pročitajte i: Jedite kvalitetno i u kancelariji: 5 predloga za zdrave užine)

Odmah da naglasim: ovo nije tekst o “ostavljanju šećera”. Ono. Baš. Potpuno. Probala sam i to – više puta, uspevala neko vreme, ali se uvek vraćala na početnu tačku, a to je da sam ponovo preterivala. Ovo nije ni članak o štetnosti šećera. Pretpostavljam da to manje-više znate. Ovo je tekst o novoj taktici kada su slatkiši u pitanju. Primenjivoj i efikasnoj. Ona može da se svede na tri pravila i jednu napomenu:

Tri osnovna pravila slatke taktike

Desert – da, ali ne svaki dan (optimalno, jednom do dva puta nedeljno).

Budi maksimalno probirljiva (reci “da” maminoj lenjoj piti s jabukama, a “ne” industrijskom keksu kojim te je komšinica ponudila uz kafu.)

Kad god je moguće, desert napravi sama, koristi nutritivno bogate sastojke (voće i orašaste plodove, kvalitetnu crnu čokoladu, integralna brašna, zdrave masnoće – ulja od orašastih plodova, kokosovo i maslinovo) i – trudi se da umesto belog šećera iskoristiš zdraviju, prirodnu zamenu.

Napomena: Ne budi opsesivna, izuzeci su dozvoljeni (posebno tokom praznika i slavlja)! Imaj uvek u vidu svoj motiv: da količinu šećera u ishrani smanjuješ radi zdravlja – da bi se bolje osećala i imala više energije, a ne zbog kilaže. Uostalom, čak i ako imaš kilogram-dva ili tri… viška – to si ti, dok živiš svoj život i uživaš u njemu. To su tvoje omiljene uspomene, nezaboravna putovanja, pica posle izlaska, sladoled na plaži…

Ali sada sam već počela da skrećem s puta – vreme je da se vratimo na temu. Došli smo do prirodnih zamena za beli šećer. Koje dobre a koje loše strane one imaju? Malo sam istraživala u teoriji, a malo eksperimentisala u praksi, u kuhinji, i evo šta sam naučila.

MED

Osim što je sladak, sadrži mnoštvo vrednih nutrijenata. Ali, lekovita svojstva se gube zagrevanjem.

Benefiti: Ima antiupalna, antibakterijska i antiseptička dejstva.

Zašto ne treba preterivati: 100 g meda sadrži oko 310 kalorija. Dakle, med ne koristimo da bismo “uštedeli kalorije”, već da bismo organizam počastili njegovim blagotvornim svojstvima. Važno: Imajte na umu da med ima sličan uticaj na nivoe šećera u krvi kao beli šećer, pa nije preporučljiv dijabetičarima niti osobama sa insulinskom rezistencijom.(Pročitajte i: Znamo da je med zdrav, ali da li ste znali da je zapravo magičan)

STEVIJA

Koristi se u formi steviol-glikozida, ekstrakta južnoameričke biljke stevia rebaudiana.

Benefiti: Nema kalorija, ne podiže šećer u krvi, pa je mogu koristiti i dijabetičari. Ne izaziva karijes, a neka istraživanja navode i niz drugih benefita, od antikancerogenih svojstava pa do pozitivnog uticajaj na holesterol u krvi.

Zašto ne treba preterivati: Ima specifičnu aromu koja se ne dopada svima. Važno: prilikom kupovine tražite proizvod koji sadrži što čistiji ekstrakt stevije.

KSILITOL (BREZIN ŠEĆER)

Po hemijskoj strukturi spada u šećerne alkohole (ne brinite, nema efekat alkohola i ne izaziva zavisnost), a dobija se iz brezine kore.

Benefiti: Ima dvaput manje kalorija od kuhinjskog šećera, nizak glikemijski indeks, čuva zube, nije pogodno tlo za razvoj gljivica (pa ga mogu koristiti osobe koje su na antikandida dijeti).

Zašto ne treba preterivati: Ako se konzumira veća količina (20-30 g), može izazvati probavne smetnje (gasove i dijareju).

ERITRITOL

Kao i ksilitol, u pitanju je šećerni alkohol, koji se prirodno nalazi u jagodama, kruškama, grožđu i drugim biljnim izvorima, a u industriji se najčešće dobija preradom kukuruza.

Benefiti: Njegov ukus je gotovo istovetan kuhinjskom šećeru, glikemijski indeks mu je 0, te je pogodan i za dijabetičare, a sadrži svega 0,2 kcal na 100 g. Ne pogoduje razvoju kandide ni karijesa.

Zašto ne treba preterivati: Kao i svi šećerni alkoholi, u većim količinama može izazvati probavne smetnje. Takođe, neki proizvođači koriste genetski modifikovan kukuruz, pa obratite pažnju na poreklo proizvoda.

I JOŠ:

Dobre opcije (u malim količinama) su i sirove ili sušene urme (ne kandirane!), pire od voća (npr. od jabuka ili kajsija), kokosov šećer, čist javorov sirup, melasa…(Pročitajte i: Probajte zdrav Snikers kolač zbog kog vas neće gristi savest, a ići će vam voda na usta)

Bonus recept: Kuglice od sirovih urmi

Zapravo, najviše i volim da napravim desert sa voćem, u koji onda ne dodajem ni šećer, ni zamenu za šećer. Evo za kraj i jednog takvog recepta (za kuglice sa fotografije). Toliko je jednostavan da mogu da ga zapišem u jednoj rečenici:

Samleti u procesoru sirove urme (mogu i suve šljive), oblikovati ih u kuglice i svaku od njih uvaljati u krupno mlevene koštunjave plodove po izboru (na fotki, pečeni bademi).

U mojoj kući ove kuglice nestaju sa tanjira bukvalno dok ih pravim (ovu turu sam jedva sačuvala za fotkanje). Probajte i javite utiske.