7 pravila zdrave ishrane koja garantuju vitku figuru

Za neke ljude sama priprema obroka i odabir namirnica predstavlja pravo uživanje, dok se drugi uzdaju u „moć“ mikrotalasne pećnice i na hrana gledaju kao na nužno zlo. Vaš stav prema načinu ishrani diktira i to da li je ona saveznik ili neprijatelj vašeg zdravlja.

Raznovrsnost je osnova zdravlja

Uz malo pažnje, organizaciju menija i proučavanje recepata, biće vam lakše da jedete raznovrsnu hranu. Ljudi često greše kada svu pažnju usmeravaju na meso, a povrće služe samo kao prilog, te ga zato i manje jedu. Stručnjaci ističu da većina obroka u sedmici treba da se zasniva na povrću, koje je skuvano na pari. Predlaže se konzumiranje rižota, fritata i variva kao dobrih alternativa obrocima s puno kalorija.

Osvestite svoje navike

Poznavanje sopstvenih prehrambenih navika ključno je u predviđanju zamki i iskušenja u svakodnevnoj ishrani. Ako ste veliki ljubitelj čipsa, odredite jedan dan u nedelji u kojem ćete umesto večere uživati u svojoj omiljenoj grickalici, dok će vam ona u ostalim danima u nedelji biti zabranjena, savetuju nutricionisti. Takođe, nemojte spremati nezdrave namirnice kod kuće, a prilikom kupovine uviek birajte manja pakovanja.

Žitarice su glavni oslonac

Osnova zdrave ishrane trebalo bi da budu vlakna, žitarice i semenke, kao i povrće i voće koje nije bogato skrobom. Meso bi, prema uputstvima lekara, trebalo konzumirati oko tri puta nedeljno, a takva ishrana ne samo da će rezultirati i vitkijom figurom, već će smanjiti i rizik od oboljevanja od raznih bolesti, poput karcinoma debelog creva, želuca, bolesti srca i dijabetesa.

Odvojte masnoće

Zdrava ishrana ne podrazumeva ishranu bez masnoća, već jelovnik u kom se različite masnoće ne spajaju u jednom obroku. Kombinovanje masnih namirnica se ne preporučuje jer ih organizam teže vari i lakše se talože u telu. Tako, na primer, treba izbegavati prženu hranu uz masne soseve i slično. Kako masnoće sadrže više kalorija nego ugljeni hidrati, proteini i vlakna, njihov ukupan unos treba ograničiti na oko 70 grama masnoća na dan.

Idealne porcije

Čak i kod najzdravijih namirnica poput ribe, voća, žitarica i povrća treba paziti na veličinu porcije. Pretrpavanje hranom bilo kada u toku dana neće sprečiti glad kasnije, već će uticati na širenje želuca i povećavanje apetita. Najzdravije je jesti do one mere u kojoj biste mogli još, ali ste ipak siti. Bilo da je reč o pet ili tri obroka dnevno, držite se pravila da porcija mesa, krompira, testa ili riže treba biti onolika koliko može da vam stane u šaku.

Kalorije nemojte piti, već ih pojedite

Napici ne stvaraju osećaj sitosti na način kao što to čini hrana, već sadrže prazne kalorije koje dokazano debljaju. Jedan od vodećih uzroka gojaznosti u razvijenim zemljama je preterano konzumiranje zaslađenih i gaziranih napitaka, za koje nutricionisti kažu da ih treba u potpunosti izbegavati. Voda, uz povremeni čaj ili kafu, dovoljni su za hidratizaciju organizma, naročito ako se želite da smršate.

Ograničite unos gotove hrane

Oko tri četvrtine soli, šećera i transmasti u ljudskoj ishrani dolazi upravo iz gotove i industrijski prerađene hrane, pokazuju studije. Najzdraviji oblici svih namirnica su oni u prirodnom obliku. Iako zahtevaju više vreme za pripremu, znatno manje goje i ugrožavaju zdravlje, tvrde nutricionisti. Izuzetak je povrće i meso koje sami pripremite za zamrzavanje, te znate da ne sadrži konzervanse i aditive.

Izvor: 24sata.hr