Meso je OUT

Sve više mladih žena, iz uverenja da je to korisno za zdravlje i
planetu, prihavata vegetarijanski način ishrane. Ali, da li
isključivanje šnicle sa jelovnika može da nas spase?

Više vam se ne sviđa ukus bečke šnicle? Zahvaljujući čestim napisima o štetnosti mesa po zdravlje, neprirodnom načinu uzgoja stoke i preradi mesa, za mnoge ljude ono više nije obavezna komponenta trpeze. Naravno, popularizaciju vegetarijanstva podstakle su brojne poznate ličnosti, čiji režim ishrane isključuje meso. No, bez obzira na to da li je u pitanju moda, ili zabrinutost za zdravlje, evidentno je da je sve veči broj ljudi prestalo da jede meso.

Vegetarijanci dolaze
Trend vegetarijanstva sve više se rasplamsava, i na planetarnom nivou sve je više „biljojeda“ – na primer, tri miliona Britanaca uopšte ne jede meso. Ova brojka bi, za koju godinu, mogla da bude znatno veća, ako se osobe koje umanjuju unos mesa konačno opredele za bezmesni način ishrane. 

Pitagorinaetika
Vegetarijanstvo nije proizvod modernog načina života. Neproverena saznanja o ovakvom načinu ishrane sežu daleko u prošlost. Naime, pojedini naučnici tvrde da su naši homoidni preci bili vegetarijanci, i to sve do ledenog doba. Kako je od tada sve bilo prekriveno ledom, da bi preživeo, čovek je počeo da jede životinje. Međutim, pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani potiču od pre nekoliko hiljada godina, iz Indije. U toj mnogoljudnoj zemlji vegetarijanstvo je bilo i ostalo uobičajeno, kao i njihova filozofija nenasilja. Evrope što se tiče, u dalekoj prošlosti veliki pobornik vegetarijanstva bio je filozof Pitagora. Cilj njegove etike bio je da se stvore univerzalni zakoni po kojima neće biti dozvoljeno ubijanje živih bića, niti bi bilo dozvoljeno jesti njihovo meso. Danas vegetarijaci čine široke slojeve društva, pa svuda niču prodavnice zdrave hrane.

Specijalizovane radnje
Tržište, naročito zapadno, takođe ide naruku ovom soju ljudi: brojni restorani, posebna vegetarijanska odeljenja u supermarketima i specijalizovane radnje, svojom ponudom udovoljavaju vegetarijancima. Razumljivo, industrija alternative mesu u ishrani postala je veoma razvijena i, logično, donosi veliku zaradu.

Meso i rizik od kancera
Nakon što su objavljeni rezultati istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, u kojem je otkriveno da svakodnevno konzumiranje više od dve porcije crvenog mesa ili mesnih prerađevina povećava rizik od kancera debelog creva za 35%, mnogi su odlučili da redukuju unos ove namirnice. Naučnici smatraju da nusprodukti razgradnje hema (krvni protein koji daje boju crvenom mesu) u crevima oštećuju DNK ćelije sluznice u digestivnom sistemu. To, naravno, povećava rizik od pojave kancera.

Štetni konzervansi
S druge strane, mesne prerađevine sadrže konzervanse na bazi nitrogena (obično su označeni kao natrijum-nitriti) i proizvode još veće količine štetnih materija u crevima. Zato se gotovo svi stručnjaci slažu da treba redukovati crveno meso i mesne prerađevine u ishrani, a povećati unos voća, povrća i biljnih vlakana. 

Eko-industrija hrane
Ponuda na tržištu hrane i način proizvodnje možda je jedan od najvažnijih faktora u izboru načina ishrane. Na Zapadu se, na primer, industrija hrane izuzetno brzo prilagođava zahtevima potrošača za zdravim, ekološkim i organskim načinom uzgoja i prerade namirnica. Izmenjeni i poboljšani standardi prvenstveno se odnose na meso, pa je meso organski uzgajanih životinja (na farmama, pod prirodnijim uslovima) postalo veoma traženo. Studije već pokazuju da je takvo meso hranljivije za ljude, jer sadrži manje masnoća, a više proteina i omega-3 masnih kiselina. 

Planetarna korist

S druge strane, brojni eko- -aktivisti tvrde da su životinjske farme mnogo štetnije po okruženje od motornih vozila, jer produkuju 18% gasova, koji, inače, nastaju u staklenicima, dok globalna transportna industrija emituje 13,5% štetnih isparenja. U jednoj studiji čak je utvrđeno da je proizvodnja kilograma goveđeg mesa odgovorna za veću količinu emisija štetnih gasova od trosatne vožnje automobilom. 

Kako smanjiti količinu mesa u ishrani
Započnite samo jednim bezmesnim danom u nedelji, na primer ponedeljkom. Nakon određenog perioda, uključite još jedan obrok bez mesa tokom sedmice.
Smislite alternative. U dobre vegetarijanske izvore proteina spadaju: mahunarke (pasulj, sočivo), jezgrasto voće i semenke, soja i proizvodi od soje, pšenični proteini, mleko i mlečni proizvodi. Obezbedite širok spektar amino-kiselina tako što ćete pomešati različite vrste proteina u jednom obroku (na primer, pirinač sočivo ili pirinač i pasulj).

• Ne preterujte u količini mesa – jedna porcija mesa ne treba da bude veća od špila karata.
• Vodite računa o unosu gvožđa. Ukoliko su vam menstruacije obilne, ili ste smanjiili unos mesa, posavetujete se sa lekarom o uzimanju gvožđa kao dodatka ishrani.
• Značajno smanjite unos mesnih prerađevina.
• Trudite se da svakog dana pojedete pet porcija voća i povrća.
• Rizik koji uzrokuje konzumiranje crvenog mesa značajno će biti smanjen ukoliko redovno jedete i dosta povr
• a, voća, ribe i integralnih žitarica.

Ako je moguće, kupujte samo meso od poznatih, lokalnih proizvođača. Ukoliko ne postoji takva mogućnost, nabavljajte posno meso, ili uklonite svu masnoću sa njega. Ostaci antibiotika i hormona rasta, koji se koriste u uzgoju životinja za ljudsku ishranu, obično se zadržavaju u salu.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime, SIPA