Da li je sve zapisano u GENIMA?

Možda. Ali, dok naučnici ne daju konačan odgovor, možete da napravite individualan plan mršavljenja, koji garantuje dobre rezultate.

Među vašim prijateljicama sigurno ima onih koje se zaklinju u Atkinsonovu dijetu, onih koje tvrde da je izbacivanje masnoća iz ishrane pravo rešenje, kao i onih koje zastupaju neku treću opciju. Što nauka više saznaje o razlikama između ljudi – koje uslovljavaju genetika, okruženje i drugi faktori – postaje sve jasnije da je univerzalni pristup mršavljenju osuđen na propast.

Industrija preparata i opreme za mršavljenje sve više propagira dijete bazirane na individualnom određivanju karakteristika osobe i njenih potreba. Prema jednoj od ovih dijeta (metabolička dijeta, američkog dijetologa Dajane Kres), osobama koje pate od hipertenzije, abdominalne gojaznosti, rezistencije na insulin i drugih simptoma, koji su kolektivno poznati kao metabolički sindrom, najviše odgovara periodično smanjivanje, ili potpuno odricanje od ugljenih hidrata, nakon čega sledi postepeno uvođenje ovih materija u ishranu. „GenoTip“ dijeta, koju je osmislio lekar naturopatije Piter D’Adamo, između ostalog koristi krvnu grupu, analizu otisaka prstiju i dužinu nogu za određivanje jedne od šest varijanti ishrane baziranih na jedinstvenom genetskom tipu. Mnoge kompanije, naročito u SAD, nude izradu genetskih testova na osnovu kojih se može utvrditi idealna kombinacija makroelemenata (ugljenih hidrata, proteina i masnoća), kao i tip i intenzitet fizičkih aktivnosti, koji će izazvati gubitak težine.

Jedna činjenica je nepromenljiva: ako želite da smršate, morate da potrošite više kalorija nego što ste uneli u organizam! Takođe, eksperti koji su uradili komparativnu studiju dijeta smatraju da na gubitak težine više utiču bihejvioralni faktori (ponašanje) nego metabolizam makroelemenata. U tom kontekstu, sve dijete mogu da budu efikasne. Osim toga, naučnici koji se godinama bave izučavanjem ključnih faktora za uspešno redukovanje kilograma, kažu da ne postoji dokaz o tome da zamena istog broja kalorija iz proteina za ugljene hidrate može da uzrokuje veći gubitak telesne masti ili kilograma.

Međutim, najteži deo ove priče nije otkrivanje najbolje dijete, već pridržavanje novog režima ishrane. To podrazumeva usvajanje (i navikavanje) uravnoteženog načina ishrane, kojem nije cilj gubitak težine, već je koristan za zdravlje i odgovara vašim preferencijama i načinu života. A neke od ovih preferencija su genetski uslovljene.

Kompleksni signali
Na primer, naučnici su prošle godine otkrili da geni, koji određuju sklonost ka gojaznosti, deluju u mozgu tako da određuju ponašanje, a ne metabolizam. Drugim rečima, gojazni ljudi su skloniji prejedanju. Mehanizmi sitosti su kompleksni i uključuju više senzora, od kojih neki bolje detektuju jedan makroelement od drugog. Osim toga, verovatno postoji razlika u funkciji senzora koja je genetski određena. Dakle, sasvim je moguće da dva sata nakon obilnog doručka (baziranog na ugljenim hidratima) osetite glad, dok će vaša koleginica biti sita do podneva. Za nekog trećeg, ključne hranjive materije mogu da budu biljna vlakna i proteini. Iako još uvek nije precizno utvrđeno šta je to što određuje razlike između osoba koje drže dijete, naučnici su sigurni da otkriće nije daleko. Jedan od pravaca istraživanja odnosi se na otkrivanje interakcije gena i ishrane, sa ciljem boljeg razumevanja individualnih predispozicija prema  brojnim zdravstvenim problemima (npr., povišen nivo holesterola, osteoporoza, dijabetes, kancer, pa i gojaznost). U budućnosti, eksperti će moći na vreme da predvide zdravstvene rizike za jednu osobu, kao i da odrede način ishrane koji će sprečiti pojavu bolesti i zdravstvenih problema.

U međuvremenu, ako ne želite da plaćate za skupe genetičke testove i još uvek nedovoljno precizne dijete, koje se na osnovu njih određuju, pokušajte sami da odredite ishranu za sebe. Kako? Prvo, fokusirajte se na opšte zdravlje, a ne samo na mršavljenje. Iako dve namirnice mogu da sadrže isti broj kalorija, one ne moraju da budu podjednake hranjive vrednosti. Ali, za koju god se kombinaciju ugljenih hidrata, masti i proteina odlučite, ona mora da sadrži optimalnu nutritivnu vrednost. Zapravo, radi se o uravnoteženom miksu svežeg voća, povrća, integralnih žitarica (umesto prerađenih ugljenih hidrata), mahunarki, posnih proteina (pre svega, riba) i „dobrih“ masti, kao što su omega-3 i maslinovo ulje, umesto zasićenih masti i trans masnoća. Ova vrsta ishrane će zadovoljiti vaše potrebe za hranjivim materijama i održaće osećaj sitosti. Voće i povrće su naročito zasitne namirnice. Na drugoj strani kalorijske skale, jezgrasto voće utiče na gubitak težine, jer se sporo vari i tako kontroliše osećaj gladi.

Korekcije ishrane
Ukoliko ste dijabetičar, ili patite od nekog drugog hroničnog oboljenja (ili ste izloženi većem riziku da obolite), najbolje je da razgovarate sa nutricionistom o određenim korekcijama ishrane. Dijabetičari treba da uzimaju namirnice koje stabilizuju nivo šećera u krvi. Osobe koje pate od metaboličkog sindroma mogu da redukuju telesnu težinu ograničavanjem broja unesenih kalorija i sprovođenjem ishrane koja uključuje dosta voća i povrća, a malo nezdravih masti. Ovaj metod daje bolje rezultate nego radikalna restrikcija ili potpuno izbacivanje ugljenih hidrata.

Ako ste zdravi, ali želite da smršate nekoliko kilograma, možete da eksperimentišete. Eksperti preporučuju da za doručak pojedete parče hleba sa džemom bez šećera i da tokom prepodneva pratite svoje raspoloženje, nivo energije i osećaj gladi. Narednog dana isprobajte doručak sa malo ugljnih hidrata – kajganu sa sirom (na primer, feta) i jabuku. Ponovo pratite kako se osećate tokom prepodneva. Nekoliko dana naizmenično ponavljajte ova dva tipa jutarnjeg obroka, da biste konačno utvrdili koji vam više odgovara. Nakon toga, uskladite ostatak dnevne ishrane. Ako vam ugljeni hidrati pružaju dovoljno energije, uključite još dve porcije ovih materija u toku dana. U slučaju da ugljeni hidrati kod vas izazivaju usporenost i pad energije, uzimajte dve porcije proteina tokom dana.

Čak i ako ne želite da se trudite i eksperimentišete sa hranom, dovoljno je da obratite pažnju na to kako se osećate nakon konzumiranja određenih vrsta hrane. Da li ste siti? Da li možete da provedete dan bez opsesivnog ramišljanja o narednom obroku? Odredite koja vam hrana najviše odgovara. Možda ste sitiji nakon što pojedete sočivo ili pirinač, a ne ribu ili piletinu.

Na kraju, koji god odnos osnovnih hranjivih materija da izaberete, vaša ishrana treba da bude bazirana na integralnim, neprerađenim namirnicama – to je još uvek najjednostavniji i najbolji put do zdravlja i vitke linije.