Fermentisana hrana: Zašto je treba jesti svaki dan?

Fermenrtisana hrana veoma povoljno deluje na funkciju creva, krvnu sliku i imunitet. Naime, redovna konzumacija potpomaže razlaganje ugljenih hidrata i kiselina, te podstiče bujanje tzv. dobrih bakterija u crevima. To nadalje doprinosi suzbijanju onih loših, koje, kada se preterano namnože, mogu izazvati brojne organske poremećaje i oboljenja, čak i maligna. Međutim, ako vam to nije svakodnevna navika, fermentisanu hranu trebu početi unositi postepeno. Tako bi se izbegle određene nuspojave poput nadutosti, gasova i sl. Poželjno je krenuti s jednom porcijom dnevno pa, kada se creva prilagode na izmenjenu bakterijsku floru, povećati doze. Preporuka je i da se fermentisana hrana kupuje u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane ili od domaćih proizvođača.

Šta je to fermentisana hrana

1. Jogurt

Unos jedne šolje punomasnog jogurta dnevno najbolje je što svako može da učini za svoje zdravlje. Osim što je odličan izvor proteina i kalcijuma, jogurt obiluju i „dobrim“ bakterijama, koje se stvaraju u postupku fermentacije. Najbolje je kupovati jogurt na čijoj etiketi piše da je bogat aktivnim kulturama poput Lactobacillus casei, Lactobacillus acidophilus, Bifidus ili koji je označen kao probiotski. Ukoliko pak niste ljubitelj jogurta u formi napitka, koristite ovu namirnicu kao sastojak salata, dresinga ili potaža. Npr, salata od krastavca i jogurta odlično se kombinuje sa začinjenom hranom, a odlična je za zdravlje.

2. Kiseli kupus

Kiseli kupus se priprema tako što se rendani svež kupus pomeša sa solju i kimom, prelije se vodom i ostavi da odstoji u dobro zaklopljenoj povećoj tegli ili buretu, bez kontakta s kiseonikom. Ovo je tradicionalni način pripreme, a postoje i drugi, kada se pomenutoj kombinaciji doda i beli luk, ljuta paprika i sl. Osim što se dobro kombinuje sa začinjenim jelima i govedinom, kiseli kupus je odličan za zdravlje, jer obezbeđuje minerale poput kalcijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma, čisti organizma od toksina i potpomaže rad digestivnog trakta, naročito creva. Veoma je efikasan u ublažavanju problema s konstipacijom.

3. Masline

Zbog svog veoma gorkog ukusa, masline se uglavnom fermentišu. Ukoliko se kupuju, njihov upotrebni vek nakon otvaranja može se produžiti potapanjem u slanu vodu ili maslinovo ulje. Redovna konzumacija maslina kao dodatak glavnim jelima može učiniti čuda za zdravlje, jer obiluju nezasićenim masnim kiselinama koje snižavaju povišene nivoe glukoze u krvi – što pogoduje dijabetičarima, zatim loš holesterol i trigliceride.

4. Fermentisana hrana: Miso pasta

Ova namirnica se u zemljama poput Kine i Japana od davnina smatrala lekovitom. Dobija se fermentacijom sojinog zrna, a u pojedinim slučajevima i ječmenog, heljdinog, pšeničnog. Miso je veoma bogatog ukusa i uglavnom se koristi kao dodatak salatama i marinadama. Deluje blagotvorno na digestivni trakt, jer obiluje enzimima koji poboljšavaju varenje. Redovan unos može potpomoći obnavljanje crevne flore poremećene preterenim unosom velikih količina mesa, šećera i industrijskih namirnica. Prilikom kupovine najbolje je potražiti sporo fermentisani miso pripremljen bez dodataka veštačkih aditiva.

5. Sirće

Sirće se dobija u postupku fermentacije alkohola sadržanog u različitim sirovinama. Postoje različite vrste, poput belog, vinskog, jabukovog, pirinčanog i sl. Sirće se konzumira uglavnom kao sastojak salata, a njegove zdravstvene pogodnosti bile su poznate još u doba starih Rimljana, koji su ga pili uz vodu i med. Sirće i samo može biti agens za fermentaciju namirnica, npr. krastavaca, koji, pripremljeni na taj način, deluju probiotski.

Da li imate blagu depresiju? – Lepota i zdravlje

Nemate volje za mnoge stvari koje volite. Retko se smejete. Stalno ste umorni i sve obavljate mehanički. Da li ste čuli za blagu depresiju?