Fleksiterijanstvo: Režim ishrane s puno zdravstvenih benefita

Fleksiterijanstvo je jedan u nizu novijih načina ishrane a evo kako ga uključiti u naš dnevni ritam.

Dok je pre desetak godina mnoge bunila razlika između vegetarijanaca i vegana, danas se spominje sve više raznih pojmova koji pobliže objašnjavaju nečiji način ishrane.

A sada, imamo rešenje i za one koji se trude da jedu manje mesa, ali ne znaju kako da naprave određeni balans  i kako ne bi gubili određene nutritivne vrednosti. U pitanju je fleksiterijanska ishrana, kojoj, inače, mnogi vegetarijanci i vegani pribegavaju pre nego što pređu na ishranu bez namirnica životinjskog porekla.

Pročitajte i… Zdravstveni benefiti vegeterijanske ishrane

Istraživanja veganske i vegetarijanske ishrane uveliko pomažu u tome da se može sa sigurnošću reći kako ovakva poluvegetarijanska ishrana donosi poboljšanja u zdravstvenom smislu. Studija koja je pratila 45.000 odraslih osoba tokom 11 godina pokazalo je da vegetarijanci imaju 32 % manji rizik od srčanih bolesti u poređenju s nevegetarijancima. Takođe, pregled čak 32 studije o učinku vegetarijanske ishrane na krvni pritisak pokazao je da su vegetarijanci imali prosečni sistolički krvni pritisak gotovo sedam bodova niži od onih koji su jeli meso.

Fleksiterijanstvo – kako funkcioniše

Reč je, naime, o ishrani koja kombinuje mesne i nemesne namirnice, pa tako možete na primer da jedete meso samo dva dana sedmično. Fleksitarijanska ishrana  uključuje i mlečne proizvode, ali u manjem obimu.

Generalno, važno je uglavnom jesti voće, povrće, mahunarke,  žitarice od celog zrna i drugu minimalno obrađenu celovitu hranu kako bi se iskoristile zdravstvene prednosti biljnih namirnica.

Osim zdravstvenih benefita, fleksiterijanska ishrana može biti od koristi i za okolinu. Smanjenje potrošnje mesa može pomoći u očuvanju prirodnih resursa smanjenjem emisija izduvnih gasova, kao i korišćenja zemljišta i vode. Utvrđeno je da bi prelazak s prosečne zapadnjačke ishrane na fleksitarijansku , moglo smanjiti emisije izduvnih gasova za 7 %.

Pročitajte i… Kako se hraniti održivije? Neka se ove namirnice češće nađu na vašem jelovniku

Takođe, konzumiranje više biljne hrane podstaći će potražnju za više zemljišta koje će se posvetiti uzgoju voća i povrća za ljude umesto hrane za stoku. A kako uzgoj biljaka zahteva mnogo manje resursa od uzgoja životinja za ishranu, jasno je koji su benefiti.

Fleksiterijanstvo – izbor namirnica

Biljni proteini (soja, tofu, tempeh, mahunarke, sočivo), povrće bez skroba (boranija, kupus, šargarepa), ostalo povrće (batat, krompir, grašak), voće (jabuke, narandže, bobičasto voće, grožđe, trešnje). Uz to, potrebno je uvesti i žitarice od celog zrna (kinoju i heljdu), orašaste plodove, biljna mleka, začine poput bosiljka, timijana, đumbira i kurkume te preliva poput salse, senfa, tamari ili šoju sosa. Čaj i kafa su takođe na redovnom meniju.

Ako želite uključiti životinjske proizvode, odaberite pre svega sledeće:

Jaja i meso iz slobodnog uzgoja ili na pašnjacima, divlju, ulovljenu ribu, lokalne mlečni proizvodi i slično. Fleksitarijanska ishrana, kao što i sami uviđate, ne samo da podstiče ograničavanje mesa i proizvoda životinjskog porekla, nego ograničava unos i visoko obrađene hrane, rafiniranih žitarica i dodatog šećera.

Namirnice koje treba izbjegavati u fleksitarijanskoj ishrani

Prerađeno meso, poput slanine, kobasice i viršli, rafinisane ugljene hidrate (beli hleb, beli pirinač, pekarske proizvode), proizvode s dodanim šećerom i slatkiše kao i brzu hranu.

Izvor: ljepotaizdravlje.hr