Hoćemo li uskoro jesti meso iz laboratorije?

by | jul 23, 2021
Meso iz laboratorije

Meso iz laboratorije? Zvuči kao projekat iz daleke budućnosti, ali u Singapuru je već odobrena distribucija kultivisanog mesa.

Beleške iz kuhinje zapisuje: Jasmina Ubiparip

Kako se uopšte meso uzgaja u laboratorijama? Zbog čega su mnogi tehnolozi i naučnici ubeđeni da će ovaj proizvod biti naširoko prihvaćen, iako ne zvuči kao nešto od čega bi nam pošla voda na usta? I kada će se tzv. kultivisano meso naći i na evropskim tržištima?

Meso iz laboratorije: Kako uopšte nastaje?

Prvo se biopsijom uzima uzorak tkiva životinja, najčešće mišića, kože i krvi. Postupak je, prema rečima proizvođača, bezbolan za životinju i ona nakon toga ostaje živa. Od tog uzorka naučnici stvaraju tzv. indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC). Matične ćelije imaju sposobnost da se neograničeno dele i pretvore u bilo koju ćeliju ili tkivo. One se smeštaju u tzv. bioreaktor u koji se dodaje tečnost koja hrani ćelije, tzv. medijum ili serum rasta. Ćelije se eksponencijalno umnožavaju, a naučnici određenim procesima usmeravaju koja vrsta tkiva će nastati – mišići, masti, vezivno tkivo ili krv. Da bi novonastalom tkivu dali oblik, koriste se specijalni „nosači”, biomaterijali, zahvaljujući kojima ćelije formiraju vlakna.

Laboratorijsko meso za sada najviše podseća na mleveno meso. U budućnosti će verovatno biti moguće, pomoću 3D štampača ili na sličan način, oblikovati i konkretne komade mesa – odreske, krilca i sl. Za proizvodnju mesa na ovaj način potrebno je oko četiri nedelje, a postoje najave da će se na evropskim tržištima ono naći već 2022. godine! Doduše, u početku kao hibridni proizvodi, koji kombinuju kultivisano meso sa biljnim proteinima.

Članak se nastavlja posle reklama

Da li je meso iz laboratorije zdravo?

Proizvođači tvrde da će kultivisano meso biti podjednako zdravo, čak možda i zdravije, od tradicionalnog. Na primer, moguća će biti kontrola procenta masti. Naša naučnica koja se bavi uzgojem kultivisanog mesa, dr Ivana Gađanski, pomoćnica direktora za nauku i viša naučna saradnica u Institutu Biosens, za list Politika navela je još neke od pozitivnih strana uzgoja mesa u laboratorijama. S obzirom na to da se ova proizvodnja sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima, mogućnost kontaminacije bakterijama i mikotoksinima je minimalna. Takođe, ne koriste se antibiotici, koji se inače upotrebljavaju u stočarstvu. „To je veliki problem jer se u poslednjih 18 godina znatno povećala rezistencija na te lekove kod životinja, a postaje zabrinjavajuće ako se one koriste u ishrani ljudi”, naglašava dr Gađanski u pomenutom članku.

Uticaj na životnu sredinu

Jedna od velikih prednosti uzgoja mesa u laboratorijama je pozitivan uticaj na životnu sredinu – mesna industrija je među najvećim zagađivačima. Uzgoj životinja iziskuje mnogo vode i hrane, ali i velika prostranstva, pa su zato posečene i ogromne površine šuma. Prema studiji objavljenoj u magazinu Enviromental Science & Теchnology, proizvodnja 1.000 kg kultivisanog mesa zahtevala bi 99% manje zemljišta, do 96% manje vode i 45% manje energije nego proizvodnja iste količine junetine. To bi moglo da smanji potrebu za velikim farmama, da umanji količinu neophodne stočne hrane, kao i emisiju metana. Smanjenje pritiska na mesnu industriju da proizvede dovoljne količine mesa po pristupačnim cenama moglo bi transformisati stočarstvo u pravcu humanijeg i sporijeg uzgoja, te time i kvalitetnijeg mesa i boljeg uslova za život životinja.

Etičko pitanje i dobrobit životinja

Prednosti kultivisanog mesa, kada je u pitanju dobrobit životinja, jasna je sama po sebi. Za proizvodnju ovakvog mesa nije potrebno uzgajati životinje u nehumanim uslovima, niti ih ubijati.

Članak se nastavlja posle reklama

Ima li tržište kultivisanog mesa budućnost?

Istraživanja pokazuju da se u industriji alternativnih izvora proteina – i biljnih, ali i onih iz ćelijskog uzgoja, očekuje veliki rast tokom naredne decenije. Stručnjaci smatraju da je javnost već dovoljno upoznata s negativnim stranama industrije stočarstva – od okrutnosti prema životinjama, preko razvoja rezistencije na antibiotike do opasnosti po životnu sredinu. „Kada tehnolozi hrane u saradnji s naučnicima usavrše proizvode od kultivisanog mesa tako da oni kupcima budu prepoznatljivi, ukusni, praktični za upotrebu i cenovno dostupni, mnogi će se odlučivati upravo za njih”, izjavila je za magazin Women’s Health (UK izdanje, jun 2021, str. 44), Karolin Bušnel (Caroline Bushnell), direktorka korporativnih komunikacija u neprofitnoj organizaciji Good Food Institute,  čiji je cilj revizija načina proizvodnje mesa.

Zaključak

Uostalom, pandemija virusa Covid-19 ubrzala je istraživanja i dodatno popularizovala već postojeći trend. Jedna od teorija kaže i da bi se smanjivanjem masovne industrijske proizvodnje mesa moglo sprečiti širenje nekih budućih pandemija. Ne zaboravimo, i Covid-19 je zoonoza, tj. bolest koja se prenosi sa životinja na ljude, a smatra se da se infekcija javila na stočnoj pijaci u Vuhanu.

Članak se nastavlja posle reklama

Kad se sve rečeno uzme u obzir, ideja o mesu uzgajanom u laboratoriji zvuči mi znatno  manje odbojno nego kada sam je prvi put čula. Ali ipak, ja sam vegetarijanka tj. meso svakako ne jedem pa me tim pre zanima: kako se vama sve ovo čini?

Pročitajte i… Da li je sloboda ishrane pravi odgovor na kulturu dijeta?

AndreyPopov / iStock via Getty