Kako koristiti probiotike
Nutricionisti često preporučuju „dobre bakterije“ za savršenu funkciju crevne flore. Ipak, nekada ovi dodaci ishrani mogu biti opasni.
Probiotici osiguravaju potrebne uslove za savršenu funkciju crevne mikroflore i razvoj tzv. dobrih bakterija. Oni su nutricionistički dodaci prehrani koji sadrže žive bakterije ili kulture kvasca. Na tržištu je dostupna široka lepeza proizvoda, a najčešći uključuju vrstu bakterija Lactobacillus acidophilus ili kvasac Saccharomyces boulardii.
Neke osobe mogu u svojim organima za varenje da imaju bakterije koje možda izazivaju bolest zbog poremećaja u varenju ili određenih prehrambenih navika, s obzirom na to da su „dobre“ bakterije uništene lečenjem antibioticima i sl. U tom slučaju lekari preporučuju probiotike kako bi se sistem za varenje revitalizovao „prijateljskim“ organizmima.
„Idu“ uz antibiotike
Dokazana klinička uloga probiotika je ta da oni sprečavaju stomačne tegobe kod bolesnika koji uzimaju antibiotike. Tačnije, dodaci na bazi kvasca sprečavaju proliv koji može da izazove ozbiljne komplikacije kod bolesnika koji su bolesni i uzimaju antibiotike. Takođe, prema nekim istraživanjima, probiotici su se pokazali korisnim kod lečenja određenih hroničnih bolesti.
Mnogi probiotički dodaci prehrani pomažu pri lečenju upalne bolesti creva (ulcerativnog kolitisa isto kao i Kronove bolesti), a prema nekim istraživanjima, dugotrajna upotreba probiotika može da pomogne u sprečavanju raka debelog creva.
Međutim, da li bi trebalo da se okrenemo probioticima kao sredstvu čiste preventive tegoba organa za varenje? Nutricionisti tvrde da je to opravdano samo u slučaju ako se ustanovi disbakterioza i kada se javlja potreba da se creva povrate (a time podigne i imuni sistem) u ravnotežu unosom određene količine i vrste dobrih probiotičkih bakterija.
Neprijatne nuspojave
Većina osoba konzumira probiotike zbog određenih problema s varenjem. Ali, pre nego što počnete da gutate probiotike kao ludi, trebalo bi da znate sve o mogućim negativnim stranama ovih dodataka. Na ovaj način znaćete na šta da obratite pažnju i kada je možda vreme da prestanete da ih konzumirate. Naučnici se slažu kako je potrebno da se sprovede više istraživanja pre zaključne izjave o sigurnosti probiotika, iako određene osobe, kao što su bolesnici s izrazito oštećenim imunitetom ili stariji, mogu da imaju lošu reakciju nakon uzimanja ovih dodataka.
Neki probiotici mogu da umanje dejstvo na lekove ili da budu okidač alergijskim reakcijama, iako je ustaljeno mišljenje kako su u potpunosti sigurni. Nuspojava konzumacije probiotika može da dovede do stanja koje nazivamo „sindromom preterane drenaže“, a koje uključuje glavobolju, proliv, naduvenost, gasove ili zatvor. Ove nuspojave pripisujemo čišćenju toksina iz tela i mogu da potraju nekoliko dana. Ako se susretnete s ovakvim negativnim stranama probiotika, stručnjaci savetuju smanjenje doze dodataka prehrani i uzimanje preparata koji olakšavaju stolicu ili sadrže puno vlakana.
Ko bi trebalo da bude na oprezu?
Osobe koje su suočene s rizikom imunosupresije (slabljenje imunoloških reakcija) trebalo bi da se konsultuju s lekarom pre uzimanja probiotika, s obzirom na to da su oni potencijalno rizični za ozbiljne upale. Probiotici su pokazali svoju negativnu stranu kada je reč o marketinškim trikovima: konzumenti često ne dobijaju ono što piše na deklaraciji. Istraživanje iz 1999. godine uključilo je 50 probiotika, od kojih je tek nekolicina zaista sadržavala supstance koje su bile navedene na deklaraciji. Još važnije, mnoge robne marke imale su bakterije koje su štetne po zdravlje. Očigledno da je potrebna standardizacija ovakvih proizvoda s obzirom na to da je reč o dodacima prehrani od kojih očekujemo da nam poboljšaju zdravlje, međutim, potrošači su upravo ti kojima se prodaje magla.
Nutricionisti preporučuju da se okrenemo starim proverenim metodama – konzumacijom praziluka, zobene i heljdine kaše, oraha i smokava, uz primerenu i odgovarajuću količinu industrijskih subbiotika može da se osigura besprekorna harmonija crevne mikroflore.
Izvor: Press.