Kao se hrani Nevena Veselinović, vlasnica veganskog restorana

Kako se hrani Nevena Veselinović, šta tačno čini njenu ishranu, ali i na koji način možemo da uživamo u prazničnoj trpezi –  bez namirnica životinjskog porekla

Nevena Veselinović (@veganluk), zaljubljenica u zdravu ishranu, koja za sebe kaže da je gurman koji uživa u veganskim specijalitetima, svoju veliku strast pretočila je u koncept života, ali i – privatni biznis, kad je pokrenula restoran veganske hrane u Beogradu, Đumbir superfood bar.

Kako se hrani Nevena Veselinović

Nevena ističe da joj je dosadašnje obrazovanje (farmaceutska tehnologija, neorganska hemija i fitoterapija), osim zvanja i akreditacije da može da se bavi makrobiotikom u medicinske svrhe, dalo temelj i u smislu poznavanja potencijala biljaka, anatomije ljudskog tela i patologije. „To me je naučilo da primenjujem holistički pristup rada, gde se tretira uzrok, a ne posledica, kao i tome da je ishrana temelj zdravlja. Jer mi smo 90% bakterija, a 10% ljudsko biće, kako tvrde svetski naučnici. I stomak je naš drugi mozak”, kaže Nevena.

Pobornik ste whole foods principa. Šta to tačno znači?

Taj princip podrazumeva konzumaciju isključivo celovitih biljnih namirnica. Integralne žitarice i pseudožitarice, poput integralne heljde, kinoe, integralnog pirinča, zatim proteinima bogate leguminoze, tj. mahunarke – sve vrste sočiva, nauta, boba, potom namirnice bogate prirodnim probioticima i prebioticima, kao i digestivnim enzimima, kao što je zeleniš, a posebno mikrobilje i klice koje imaju do 40% više hranljivih sastojaka – mikronutrijenata (minerala i vitamina), ali i makronutrijanata (proteina, zdravih masti).

Posebno je važan i način pripreme. Treba bariti povrće ili mahunarke pretežno na pari, i da bude tvrdo kuvano, mada je za kelj rađena klinička studija koja potvrđuje da i posle pola sata kuvanja u vodi on zadržava, čak i povećava, hranljive sastojke. Takav je slučaj i sa kuvanim paradajzom, koji je u odnosu na sirov još bogatiji likopenom (jedan od najjačih antioksidansa na svetu).

Da li ikada koristite bilo šta od namirnica životinjskog porekla?

Više ne. Osvestila sam i etički i ekološki segment značaja nekonzumacije bilo čega životinjskog. Već 20 godina ne jedem meso, a skoro deceniju ni mlečne proizvode ni ribu.

Kako obezbeđujete dovoljan unos proteina?

Ljudi, a često i stručnjaci, neretko meso brkaju s proteinima. Mi smo izgrađeni od proteina, a proteini od amino-kiselina. Brokoli recimo poseduje sve esencijalne amino-kiseline, zatim iako ljudi proteine povezuju samo sa mesom, njima je bogato i tamnozeleno lisnato povrće. I to je zapravo jaka hrana. Ali hrana jaka za naše ćelije, ona koja ih snabdeva antioksidansima, hranljivim sastojcima, a ne jaka za želudac, koja otežava varenje, ili koja izaziva insuficijenciju bubrega, što životinjski proteini apsolutno čine. Biljnom ishranom štitimo naš kardiovaskularni sistem, ali i ceo organizam.

Mnogi misle da ako pređu na vegansku ishranu izgubiće mišićnu masu.
Recimo biljni proteini u kombinaciji sa složenim ugljenim hidratima poput pseudožitarica i žitarica, ali i voća, snažno učestvuju u izgradnji mišićne mase, naročito posle treninga. Konoplja je, recimo, proteinima bogata namirnica čije seme ima idealan odnos omega 3, 6, i 9 masnih kiselina. Zatim proteinima je bogato sočivo, posebno preukusno crveno sočivo. Ali i mikrobilje graška, brokolija, nauta itd. Sada već postoje i čisti obezmašćeni praškovi proteina lana, konoplje, kinoe, graška, ali treba čitati deklaracije – ima dosta i njihovih mešavina sa šećerom, aditivima, ukusima.

Koliko su u vašoj ishrani važna nerafinisana ulja i šta ona čine za naše zdravlje i izgled?

Ja ih i jedem i mažem na telo. To je praktično jedina kozmetika koju koristim, kako za kožu tako i za kosu i nokte. Postoji jedinstvena vrsta hladnoceđenog maslinovog ulja koje jedino ima sertifikat terapijskog delovanja. Odnedavno ga ima i kod nas, inače – proizvodi se u grčkoj regiji Kalamata i prolazi samo jedan proces filtracije, što ga čini najčistijim. Tri kašičice dnevno ovog ulja čine čudo za organizam, kožu, digestivni i kardiovaskularni sistem. Moj restoran Đumbir odnedavno je jedini objekat kod nas koji nudi ovo ulje, rame uz rame Four seasons hotela na Sejšelima i na Mikonosu.

Koji su vaši omiljeni veganluci, odnosno koji su to specijaliteti u kojima najradije uživate sa najbližima?

Proteinska veganska pica bez brašna, od mlevenih mahunarki. Ili lazanja od speltinih i heljdinih ručno rađenih kora, sa nadevom od bio paradajza i heljde, koja je napravljena kao zdrava i adekvatna zamena za običan nadev za lazanje. Zatim, palačinke bez jaja i brašna, sa domaćom nutelom od sirovog kakaoa i bez šećera, kao i zdrave zamene za kafu.

Koja jela preporučujete za prazničnu trpezu?

Sva tradicionalna jela mogu se spremiti i na zdraviji način. Recimo, posne sarme, čiji nadev može biti i povrće s pirinčem i kombinacija pečuraka s povrćem. Važno je umesto kuhinjske koristiti himalajsku so, ali ni s njom ne treba preterivati. Zatim, koristite isključivo hladnoceđena ulja, maslinovo, kokosovo, kikiriki ulje. I bez prženja i zaprški! Umesto belog i integralnog pšeničnog brašna, isprobajte drevnu nehibridizovanu pšenicu – speltu ili još bolje polbu, koja ima mnogo više proteina, a manje glutena. Ili bezglutensku integralnu heljdu, ali svetliju, jer tamna heljdina brašna takoreći su škart sa samlevenom opnom, koja nije deo celovitog zrna, već opna koja bi trebalo baciti.

Pravite hlebove bez industrijskog kvasca, eventualno s malo sode bikarbone ili ostavite da se deo testa prirodno fermentiše, čime se dobija prirodni kvasac. Od zimskih jela, uvek preporučujem i podvarak. Nedavno sam ga pravila sa organskim ribancem, uz dodatak čilija i cejlonskog cimeta. Još ako se ubaci dimljena paprika… sa zdravstvenog aspekta ne preporučujem ništa dimljeno, ali ovaj miris i ukus su nezamenljivi!

Pročitajte i… Nina Lazić- kako se hranim