Ključna stvar mediteranske ishrane je…

Budući da čak 75 posto Grka ima višak kilograma, a polovina Španaca, Portugalaca i Italijana pati od gojaznosti prirodno je zapitati se koje su to dobre strane mediteranske ishrane. Povoljni učinci mediteranske ishrane na krvnu sliku, prevenciju hroničnih bolesti i vitkost dokumentovani su u nizu medicinskih istraživanja pa i onih Harvard School of Public Health, piše Huffpost.

Sredinom 20.-og veka  istraživanje sprovedeno na Kritu, Grčkoj i jugu Italije pokazalo je da u ovim zemljama ima najmanje hroničnih bolesti na svetu, te da je očekivani životni vek odraslih među najvećima u svetu. Ovo je bilo posebno iznenađujuće jer medicinska zaštita u regiji uopšte nije bila na zavidnoj visini.
Dr. Ansel Kejs zbog toga je sproveo veću studiju o prehrambenim navikama 12.700 sredovečnih muškaraca u SAD-u, Finskoj, Holandiji, a zatim i na području tadašnje Jugoslavije ( Hrvatske i Crne Gore), Italiji, Japanu i Grčkoj. Najzdraviji muškarci su bili oni koji su jeli puno voća, povrća, žitarica, graška i ribe i živeli su na području Mediterana, i to najviše na Kritu.
To i istraživanja koja su sledila uverila su svet da mediteranska ishrana suzbija hronične bolesti i produžuje životni vek.

Otkuda onda tako veliki broj gojaznih  Mediteranaca u 21. veku? Sad se ispostavilo da mediteranska ishrana  ne zavisi samo od vrsta namirnica nego i od načina na koji se one uzgajaju. Osim toga vrlo su bitne vrednosti, navike, međuljudski odnosi te, naravno, količina pojedene hrane.
Mediteranska ishrana bez mediteranskog načina života jednostavno nema tako dobro delovanje. Starije generacije Mediteranaca bile su fizički aktivnije, više su se bavili poljoprivredom i drugim fizičkim poslovima, više su igrali, bavili se sportom i obavljali kućne poslove. Njihova dnevna rutina bila je prepuna fizički napornih zadataka.

Neki bitni elementi mediteranskog stila života koji suzbija bolesti i produžuje život:
• Obroci su deo društvenog života i porodične rutine, ljudi ne bi smeli da obeduju  sami
• Dok jede čovek treba da bide opušten, da se osećati prjatno i da bude u dobrom društvu
• Obroci uključuju povrće, voće, orašaste plodove i žitarice punog zrna
• Maslinovo ulje je ključna i najzastupljenija mast
• Mlečni proizvodi, riba i živinsko meso  se konzumiraju skromno, a povremeno se jede i crveno meso
• Jaja se jedu najviše četiri puta nedeljno 
• Vino se pije u društvu prijatelja i porodice, konzumira se umereno i uz jelo
Nažalost velik broj Mediteranaca, i po sastavu obroka, i po stilu konzumacije, sve više oponaša Amerikance. Hrana se tretira tek kao pogonsko gorivo ili zamena za društvo.