Koja je pravilna ishrana za dijabetičare?

Biranjem zdrave ishrane možete smanjiti rizik od stvaranja dijabetesa ili njegovih komplikacija. Saznajte sve o vezi između ishrane i dijabetesa.

Za mnoge ljude koji se ne osećaju dobro, poseta lekaru može dijagnostifikovati i rešiti problem. Jednostavno, zar ne?

Ali neke bolesti mogu biti pritajeni predatori, pokazujući nekoliko ili nijedan znak, koji treba da vas upozori da vam je pomoć neophodna. Jedna takva bolest je dijabetes.

Ne samo da dijabetes pogađa mnoge stanovnike, nego veći broj stanovništva ni ne zna da ga ima.

Šta je dijabetes?

Kako se hrana svari, razlaže se na glukozu (još poznatu kao šećer), koja stvara energiju i snagu našim ćelijama. Insulin, hormon kojeg stvara pankreas, transportuje glukozu iz krvi u ostale čelije tela. Međutim, ako ne postoji dovoljno insulina ili insulin ne radi kako treba, onda glukoza ostaje u krvnim sudovima uzrokujući da se nivo šećera u krvi poveća.

Postoje tri glavna tipa dijabetesa: tip1, tip 2 i gestacijski dijabetes. Tip 1 je kada pankreas nije više u mogućnosti da stvara insulin i obično je ovaj slučaj karakterističan za decu, tinejdžere i mlađu populaciju. Gestacijski dijabetes se obično pojavljuje pred kraj trudnoće i obično nestaje posle porođaja.

Najčešći oblik dijabetesa je tip 2. Faktori rizika su prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, roditelj ili rođeni brat/sestra sa dijabetesom, gestacijski dijabetes ili rizik kod žena koje su rodile bebe teže od 4000 grama, visok krvni pritisak, smanjen “dobar” holesterol ili visok nivo triglicerida. Pogledajte koji su simptomi dijabetesa najčešći.

Zašto je dijabetes opasan?

Kada slabo kontrolisani dijabetes uzrokuje niži ili viši nivo glukoze u krvi, osećaćete se loše. Dijabetes koji je slabo kontrolisan tokom vremena može dovesti do komplikacija koje utiču na celo telo. Problemi se mogu javiti svugde, od oka, bubrega, nerava do reproduktivnih organa, krvnih sudova i desni. Ali, najozbiljniji problem su oboljenja srca i rizik od šloga.

Kakvu ulogu ishrana ima?

Ishrana može ili da utiče na dijabetes ili da ga spreči, a sve zavisi od sposobnosti organizma da razgradi glukozu. Trebali biste izbegavati hranu koja povećava nivo šećera u krvi i nivo holesterola, kao što je prerađenu hrana, hrana bogata zasićenim mastima i hrana sa dodatkom šećera i raznih sirupa.

Prerađena hrana, kao i hrana bogata mastima i šećerom, ne samo da će ometati balans između glukoze i insulina, rezultirajući u upalnim procesima, već će doprineti jednom od faktora rizika, prekomerna telesna težina.

Ugljeni hidrati, takođe, moraju biti pod nadzorom. Dok su oni neophodni da bi omogućili gorivo organizmu, neki ugljeni hidrati čine nivo glukoze višim nego ostali. Glikemijski index (GI) meri koliko namirnice koje sadrže ugljene hidrate podižu nivo glukoze u krvi. Sušen grašak ili pasulj, mahunarke, sve ne zrnasto povrće, integralni hleb i ceralije imaju nizak GI.

Šta je zdrava ishrana?

Jedite razumne porcije da biste izbegli prekomernu težinu i uključite voće i povrće (ograničite sokove na jednu čašu dnevno); koristite integralne žitarice, a ne obrađene; više ribe nego mesa, pasulj, mahunarke i tečno ulje. Ograničite zasićene masti i visoko kalorijske grickalice i dezerte kao što su čips, kolači, sladoled.

30 minuta vežbajte više puta nedeljno i izgubićete 5-10% telesne mase, ako ste gojazni. Ovo je takođe, ključni faktor za sprečavanje rizika od tipa 2 dijabetesa.

Na kraju, ako osećate sledeće simptome: česta mokrenja, ekstremnu žeđ ili glad, veliki gubitak težine, umor, zamagljen vid ili česte infekcije, trebali biste posetiti lekara koji će proveriti šećer u krvi. Sa velikom pažnjom i akcentom na zdrav način života, dijabetes može da se drži pod kontrolom.

Autor: www.klinikaPERINATAL.com