Malanga: Nova konkurencija krompiru
Malanga se već vekovima koristi u latinoameričkim i afroameričkim kuhinjama, ali je i dalje dobro čuvana tajna.
Poznat kao taro koren, stara tropska kakao biljka, edoe, tanija, dašin, ovo korenasto povrće se najviše uzgaja u Centralnoj i Južnoj Americi, Africi i jugoističnim delovima Azije. Odnedavno, malagna je počela da se konzumira i u ostatku sveta.
Šta je malanga?
Za razliku od krompira, na koji nalikuje, malanga sadrži mnogo više nutrijenata. Ima male količine masti, nizak glikemijski indeks, a sadrži mnoštvo vlakana. Dolazi u različitim nijansama, od žućkastobele do purpurne.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Malanga – zdravstveni benefiti
- Jedna šolja malange sadrži 7 g vlakana, a ljudima je potrebno između 25 i 33 g vlakana dnevno. Vlakna se bore s visokim holesterolom i umanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Nizak glikemijski nivo malange znači da ovo povrće neće naglo podići nivo šećera u krvi, za razliku od sličnog povrća.
- Malanga sadrži i veliku količinu vitamina grupe B, koji jačaju imunitet i poboljšavaju zdravlje i izgled kože, kose i noktiju. Uz to, štite zdravlje srca i očiju.
- Ovo povrće je dobar izvor kompleksnih ugljenih hidrata koji daju energiju telu tokom celog dana, bez opasnosti od napada gladi.
- Ne sadrži gluten, te je pogodna za osobe koje su alergične na gluten.
- Malanga sadrži vitamin C i beta-karoten, antioksidante koji pomažu telu da eleminiše slobodne radikale.
Kako se sprema malanga?
Pored toga što može da se kuva, ovo povrće pogodno je i za pečenje, prženje i koristi se u pripremi salata, čorbi, variva, paprikaša i gulaša, kao prilog ili sastojak salata. Isto tako, kao krompir, može da se koristi u pripremi pirea.