MALO SALA dobro za zdravlje

Studije pokazuju da izvesna gojaznost posle 40. godine ima i prednosti. Istraživači na Fakulteta Tohoku uočili su da takvi čak imaju povećane šanse za dug život.

Izgled može da vara
Može li se istovremeno biti gojazan i u formi? Nisu li kikboksing dvaput nedeljno i svakodnevna dva kilometra šetnje sa psom dovoljan pokazatelj zdravlja? Britanac Klint Vithals, koji se oseća savršeno dobro, a bez problema ulazi u majice veličine medium, bio je uveren da je zdrav dok mu lekar nije rekao da je zapravo zabrinjavajuće pretežak.

– Bio sam u šoku. Počeo sam da pratim novinske naslove o gojaznosti, koji su uvek popraćeni fotografijama užasno gojaznih muškaraca i žena. Kada sam počeo da ih čitam, otkrio sam da se u većini piše o ljudima poput mene, koji ni približno ne liče gojaznima sa slike – ispričao je 1,86 metara visok i 95 kilograma težak Klint za britanski „The Independent“.

Indeks telesne mase
Dakle, kako znati, ako baš nije zaista očigledno, kad se pređe granicu normalne težine. Belgijski astronom i matematičar Adolf Kvetelet još je u 19. veku smislio formulu. Indeks telesne mase (BMI) dobije se kad se težina podeli sa kvadratom visine u metrima. Rezultat su najčešće vrednosti od 12 do 42, a one govore da li je osoba premršava, zdrava, debela, gojazna ili ekstremno gojazna. Klint je dobio rezultat od 27,7, što ga je svrstalo na ivicu grupe debelih, pred sama vrata gojaznih.

Od 19. veka su, naravno, izmišljeni i drugi sistemi i napravljeno je više korisnih pomagala da se dijagnostikuje da li neko ima previše kilograma. Ali i dalje se pokazuje da je to komplikovanije pitanje nego što se na prvi pogled čini. U mnogim merenjima izostaju odgovori o odnosu težine i mišića i kostiju, količine vode u organizmu i sl.

Mršav, a nezdrav
– U moderno doba smo opsednuti težinom. A ona je beznačajna. Možete da budete mršavi sa, recimo, zdravim BMI-jem od samo 20, a pritom da imate mnogo debljine u svojoj jetri – komentariše profesor Džimi Bel iz Centra za istraživanje u bolnici Hamersmit.

Pri tom, poslednje studije pokazuju da izvesna debljina posle 40. godine ima i prednosti. Istraživači na Fakultetu Tohoku uočili su da takvi ljudi čak imaju veće šanse za duži život. Isto tako, neka istraživanja pokazuju da je više od polovine debelih ljudi i gotovo trećina gojaznih metabolički sasvim zdrava. Britancu Klintu sve te spoznaje nisu bile dovoljne. Nastavio je da istražuje sopstvenu kondiciju i zdravstveno stanje. Konačan nalaz je glasio da je u formi, ali ne i sasvim zdrav. Dijagnoza je bila – problemi sa holesterolom. A za rešenje tog problema, neće biti dovoljan samo gubitak kilograma.