Mitovi o hrani u koje i dalje verujemo

Put do savršene linije nije beskonačno držanje dijeta već umerenost u ishrani i fizička aktivnost koja treba da postane stil života. U inat uvreženim stavovima o ishrani koji nikada nisu dokazani razbijamo popularne mitove i pomažemo vam da ostanete fit uživajući u svim omiljenim ukusima. Vaše telo, vaša pravila!

Foto: Guliver/Thinkstock

Kazaljka na satu nije presudna za vašu kilažu

Večeru kao obrok dugo bije loš glas da je nepotrebna, ali ako bolje razmislite shvatićete da to nije sasvim tačno. Naime, stučnjaci tvrde da nije važno vreme u koje jedete već koliko i šta jedete – to je ono što određuje kilažu, a ne kazaljka na satu. Uostalom kalorije ne mogu da se menjaju u zavisnosti od doba dana.

Ipak, od vas zavisi da li će večera biti loša po liniju ili ne. Ako uzmemo u obzir da je preporučeni dnevni unos kalorija za zdravu žensku osobu do 2.200, moramo voditi računa da te kalorije pravilno raspodelimo na ceo dan kombinujući ih sa fizičkom aktivnošću. Doručak bi trebalo da sadrži od 300 do 400 kalorija, ručak od 700 do 1.000, večera 300 do 500, a međuobroci od 100 do 200. Dakle, ne morate se odricati nijednog obroka da biste došli do fit linije. Štaviše, poželjno je da uživate u svim omiljenim ukusima, ali i aktivnosti koja odgovara vašem temperamentu.

Predlog večere do 500 kalorija (100 gr):
– Tunjevina 144 kalorija
– Rižoto od povrća ili pečurki 390 kalorija
– Čorba od paradajza sa kriškom hleba 200 kalorija
– Salata od krompira sa jajima 109 kalorija
– Palačinke sa eurokremom (ili čokoladnim namazom) 285 kalorija

Dobar doručak, još bolji dan!

Osim što je najvažniji obrok u toku dana, za doručak je važno pojesti nešto u čemu ćete potpuno uživati i zadovoljni započeti novi dan. Doručak je prvi obrok kojim se zagrevate za ostatak dana, pa je važno da on bude kvalitetan kako biste sačuvali dovoljne rezerve energije i valjano pristupili dnevnim obavezama. Jedino uz pomoć dobrog starta možete ostvariti energetski balans.

Stručnjaci kažu da je za postizanje energetskog balansa važno da od ukupne količine unetih kalorija više od 50 odsto budu ugljeni hidrati dok preostalih 30 odsto čine proteini i do 15 odsto masti. Sve to treba da sadrži vaš doručak koji bi trebalo da ima do 400 kalorija od ukupnog preporučenog dnevnog unosa od 2.200 kalorija.

Savršen doručak po preporuci nutricioniste Ljubiše Kneževića
– Omlet od dva velika jajeta 160 kalorija + pecivo od celih žitarica 180 kalorija = 340 kalorija.

Ugljeni hidrati i šećeri su neophodni za bolje rezultate u vežbanju

Rekreativni vežbači trening ne smeju da započinju gladni – to je prvi znak da ste poremetili energetski balans, a i dobar pokazatelj da nećete ostvariti željene rezultate. Pre početka vežbanja je najbolje pojesti ili popiti nešto što sadrži dovoljne količine šećera koje je pogonsko gorivo našeg organizma – “Pred vežbanje je najbolje popiti slatko piće koje sadrži malu dozu kofeina“, savetuje dr Gejb Mirkin.

S druge strane, aktivni vežbači koji imaju treninge više puta nedeljno duže od sat vremena neće potrebne kalorije dobiti samo iz pića zbog čega je i jedan sendvič kao izvor primarnih ugljenih hidrata dovoljan da održi energetski balans tokom vežbanja.

Bez predrasuda prema slatkim pićima

Slatka pića se apsorbuju brže nego hrana, a kofein i do 25 odsto podstiče bolju razgradnju šećera koji određuje koliko brzo i intenzivno možete ostvariti fizičku aktivnost. Na primer, limenka gaziranog pića od samo 140 kalorija održaće vaš organizam hidriranim i pružiti vam potrebne šećere.