Najgora hrana za jutro: 7 najčešćih grešaka prilikom doručkovanja
Idealan doručak sastoji se od namirnica bogatih proteinima i prehrambenim vlaknima koji nam daju energiju za početak radnog dana.
Bez obzira na to kakav stav imate prema prvom jutarnjem obroku, on može poboljšati vaše zdravlje. Problem nastaje kada biramo kalorijske „bombe“, odnosno namirnice pune šećera i masti koje imaju suprotan učinak od željenog.
1. Izbegavamo proteine
Kremasta kafa i kolačić poput mafina čest je izbor ako prvi jutarnji obrok jedemo s nogu, van kuće. Reč je o finoj kombinaciji za oči i želudac kojoj, nažalost, nedostaje proteina. Istraživanja su pokazala da doručak baziran na proteinima uravnotežuje količine šećera u krvi i smanjuje nagle napade gladi. Pokušajte da dan započnete s dva tvrdo kuvana jaja i jabukom, ili jogurtom u koji ste dodali čia semenke.
Koje su još najčešće greške tokom doručka pogledajte na sledećim stranama…
2. Preterujemo sa sokom
Voćni sok može biti odličan izvor vitamina i minerala, ali nije alternativa konzumaciji voća. Poređenja radi, jedna prosečna pomorandža ima oko šezdeset kalorija dok čaša soka od istog voća gotovo dvostruko više. Pritom valja znati i da u soku nedostaje prehrambenih vlakana, kojih ima u izobilju u prirodnoj voćki. Nova studija objavljena u časopisu Appetite pokazala je i da osobe koje piju mnogo soka imaju veći krvni pritisak od onih koji to čine tek povremeno.
3. Jedemo pogrešne masti
Poznato je da telu treba masti da bi moglo normalno da funkcioniše. Ali to ne znači, da treba s njima preterivati, a posebno ako je reč o zasićenim masnim kiselinama poput maslaca ili slanine. Poznata njujorška nutricionistkinja Boni Tub-Diks predlaže pravilnu distribuciju masnoća, pa za doručak preporučuje kombinaciju zdravih masti poput grčkog jogurta s malo naseckanih oraha.
4. Dodajemo veštačke zaslađivače
Ako nešto nema kalorija, ne znači i da nema negativnih posledica na naše telo. Studija iz časopisa Nature je pokazala da veštački zaslađivači mogu narušiti ravnotežu bakterija u želucu koje rezultiraju pojačanom potrebnom za fruktozom kako bi se osećali zadovoljnima. Nutricionista Bruk Alpert sugeriše ispijanje kafe bez ikakvih zaslađivača, ali s dodatkom začina poput cimeta koji će podstaći rad metabolizma.
5. Predugo čekamo na doručak
Ako prvi obrok u danu jedemo tek nakon nekoliko sati od buđenja, odnosno tek kad vas podseti zavijanje želuca, veće su šanse da ćemo „preterati“ s konzumacijom hrane, i završiti s nekom kaloričnom „bombicom“ u ruci. Iako ne postoji službeni raspored kada bi trebalo pojesti prvi obrok u danu, valja pripaziti da nam telo nije izgladnjeno.
6. Ne pazimo na veličinu namirnica
Verovali ili ne, veličina namirnice utiče i na količinu hrane koju unosimo u organizam. Studija sa Univerziteta Penn State je pokazala da osobe pojedu i do osamdeset kalorija više po obroku kada konzumiraju kukuruzne pahuljice manjeg oblika. Glavni razlog za to je što mere željenu količinu „odokativnom“ metodom. Umesto toga, koristite se kuhinjskom vagom i pojedite upravo onoliko hrane koliko treba vašem organizmu.
7. Jedemo preobilne obroke
Preskakanje doručka nepovoljno utiče na organizam kao i preveliki obroci. Velike količine hrane opteretiće telo, usporiti metabolizam i uspavati vas. Umesto toga treba birati obroke sastavljene od uravnoteženog odnosa proteina i ugljenih hidrata koji nam daju dovoljno energije za početak radnog dana.