Nedostatak vežbanja je zdravstveni problem?

Fiziolog sa klinike Mejo, dr Majkl Džojer smatra da bi nedostatak vežbanja trebalo da se tretira kao zdravstveni problem.

Dr Džojner kaže da fizička neaktivnost utiče na zdravlje ne samo mnogih gojaznih pacijenata, već i osoba normalne telesne težine, kao što su, između ostalih, osobe koje obavljeju posao za radnim stolom, pacijenti koji duže vreme ne smeju da se pomeraju posle povrede ili operacije i trudnice koje moraju da leže.

Usled nedostatka vežbanja tokom dužeg perioda, telo gubi kondiciju, što dovodi do brojnih strukturnih i metaboličkih promena: puls može da se prekomerno ubrza tokom fizičke aktivnosti, kosti i mišići atrofiraju, fizička izdržljivost opada i količina krvi se smanjuje. Kada osobe koje nemaju kondiciju pokušaju da vežbaju, može da se dogodi da se brzo umore, osete vrtoglavicu ili neku drugu vrstu nelagodnosti, i zato odustanu od vežbanja jer smatraju da time samo pogoršavaju stanje.

Dr Džojner tvrdi da je fizička neaktivnost suštinski uzrok mnogih uobičajenih problema koje imamo i da ako bismo je proglasili zdravstvenim problemom, onda bismo mogli da pronađemo način da prepišemo terapiju, kao kod pušenja i drugih oblika zavisnosti, koja podrazumeva promenu ponašanja i fizičku aktivnost, kao i da preduzmemo mere zdravstvene zaštite koje ograničavaju fizičku neaktivnost i promovišu fizičku aktivnost.

Sedentarni način života je najčešći uzrok gojaznosti, a prekomerna telesna težina i višak masti smatraju se preduslovima za nastanak dijabetesa, visokog krvnog pritiska i oštećenja zglobova.

Za lošu kondiciju se vezuje nekoliko hroničnih zdravstvenih problema, kao što su fibromijalgija, sindrom hroničnog umora i sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS), kod kog dolazi do prekomernog ubrzanja pulsa i simptoma nalik gripu kada se stoji ili vežba. Dr Džojner kaže da se u takvim slučajevima suviše često prepisuju lekovi umesto progresivnog vežbanja.

Istraživači iz Dalasa i Teksasa ustanovili su da tri meseca vežbanja može da eliminiše ili ublaži brojne simptome POTS-a, kaže dr Džojner. Ta studija budi nadu za takve pacijente i pokazuje da lekari treba da razmisle o prepisivanju umerenih vežbi umesto lekova, dodaje on.

Ako bi fizička aktivnost bila tretirana kao zdravstveni problem a ne samo kao uzrok ili posledica drugih zdravstvenih problema, lekari bi postali svesniji koristi od prepisivanja vežbi, a došlo bi i do razvoja formalnijih programa rehabilitacije sa kognitivnom i bihejvioralnom terapijom, kaže dr Džojner.

Onima koji vode sedentarni način života i pokušavaju da krenu sa vežbanjem, dr Džojner savetuje da to čine polako i postepeno.

,,Ne možete tek tako da krenete punom snagom i počnete vežbate za maraton’’, kaže on. ,,Počnite sa realnim ciljevima i u malom obimu.’’

Nema potrebe za učlanjivanjem u teretanu ili angažovanjem ličnog trenera: uvedite što više aktivnosti u svakodnevni život. Šetnja od samo 10 minuta tri puta dnevno može postepeno da dovede do 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou, koliko se obično preporučuje za odrasle osobe, kaže dr Džojner.