Opasne prolećne dijete

S prvim prolećnim danima shvatamo koliko smo se zapravo udebljali preko zime. Prva pomisao je: pod hitno moram na dijetu! Osloboditi se kilograma, koji su se tokom zimskih meseci taložili u našem telu, nije moguće u kratkom periodu, a da se to ne odrazi negativno na zdravlje. Za mlade aktivnost je bolja od iscrpljujućih dijeta.

Lekari upozoravaju da je dijeta uputstvo koje određenoj osobi daju stručnjaci o tome šta bi trebalo da jede i u kojim količinama. Poseban stil života i ishrane, ako baš morate, trebalo bi da praktikujete  jednom nedeljno, ali vam nikako ne sme postati stil života.

Mladi bi trebalo da se, umesto iscrpljujućih dijeta, svakodnevno bave nekim sportom. Odraslim i zdravim osobama tri  obroka u razmaku od pet sati su sasvim dovoljna. Osim toga, tanjire bi trebalo popuniti samo do crte, koja se tu ne nalazi samo iz dekorativnih razloga, već označava optimalnu porciju. Povrće najviše utiče na regulisanje težine, pa bi ga trebalo jesti što više. Ono nas čini sitim, a ima malo kalorija.

Ipak, neophodno je promeniti i navike u ishrani, što podrazumeva to da jedemo nekoliko puta dnevno, a ne jednom, da žvaćemo polako, a da ne jedemo „s nogu“ i u žurbi. Važno je i da se s jelovnika smanje ili u potpunosti eliminišu visokokalorični proizvodi poput majoneza, masnih sireva, mesnih prerađevina, slatkiša i slično.

Osim na povrće naglasak stavite i na junetinu, piletinu, ribu, jaja i mlečne proizvode jer su odličan izvor proteina, vitamina B, gvožđa, cinka, kalijuma, selena i ostalih minerala.