Ortoreksija: Zavisnost od zdrave hrane
Opsednutost zdravom hranom često može dovesti do ozbiljnog poremećaja zvanog ortoreksija. Reč je o stanju koje se, prikriveno etiketom „najkvalitetnija ishrana“, neočekivano javlja jer dolazi do iznurivanja organizma. Od malo poznatog poremećaja boluje sve više ljudi, posebno tinejdžera.
Ortoreksija je ekstremna posvećenost zdravoj hrani, poremećaj od kojeg pati sve veći broj ljudi.
Izraženija je kod mlađe populacije, posebno među tinejdžerima na koje lakše mogu uticati štampani i elektronski mediji koji na neadekvatan način informišu javnost o zdravoj ishrani, piše londonski Dejli mejl.
Javlja se jer velika većina u medijima reklamiranih „zdravih režima ishrane“ prikriva striktne dijete, zapravo „sve i svašta sa ciljem da se proda“.
Obično počinje pokušajem da se kvalitetno jede, bude zdrav i oseća dobro, ali se ubrzo otima kontroli i prerasta u izgladnjivanje i mnogo ozbiljnije probleme.
Za razliku od ljudi koji pate od anoreksije i bulimije, gde je reč o količini, oni koji pate od poremećaja zvanog ortoreksija opsesivno se bave kvalitetom hrane – proveravaju sve što određene namirnice sadrže, izbegavaju brzu hranu, do najsitnijih detalja planiraju obroke i često su na takozvanim „zdravim dijetama“.
Ortoreksičari obično nisu zabrinuti za svoju težinu, ali ni slučajno neće pojesti neku namirnicu, pa bilo to i voće, za koju smatraju da sadrži neki nezdravi sastojak. Silna posvećenost izboru zdrave hrane čini da se oni, posebno dok jedu, osećaju kao ljudi puni vrlina.
„Često mi dolaze osobe koje žele zdravo da se hrane, ali su ‘preplavljene’ informacijama koje su u suprotnosti. Naime, ljudi počinju iz ishrane da izbacuju čitave grupe namirnica, poput mesa, i postaju ubeđeni da su ‘netolerantni’ prema nekim drugim grupama hranljivih namirnica kao što su pšenica i mlečni proizvodi“, kaže Dini Džejd, psiholog iz britanskog Nacionalnog centra za poremećaje u ishrani (NCFED).
Posvećenost planiranju obroka
Lečenje ljudi sa ovim poremećajem dosta je komplikovano, jer će oni na primer, lekove poput antidepresiva smatrati nečim neprirodnim, pa ih neće ni koristiti. Isto se dešava i sa mnogim, inače, zdravim namirnicima i napicima koji se ni slučajno neće naći na njihovom jelovniku.
Hraniti se zdravo u trenutnim okolnostima nije nimalo lako, jer izbor pravih namirnica često traži veoma savestan pristup. Međutim, ortoreksičari su skloni da se potpuno posvete planiranju predstojećih jelovnika i obroka, ali „ako neko oseti drhtaj pravog zadovoljstva već od razmatranja i planiranja zdravog obroka za neki sledeći dan, onda sigurno postoji nešto loše u njegovim interesovanjima, njegovoj pažnji i životnim shvatanjima“, navode stručnjaci.
Ishrana kod kuće može da bude bolja za zdravlje svih ljudi, no, rigidna ortoreksična ishrana može da vodi u pravu socijalnu izolaciju. Najčešće ti ljudi donose svoju hranu u odvojenim posudama, žvaću polako, izgledaju osećajno i puni vrlina dok s visine gledaju ostale kako naglo gutaju „otpatke“.
