Pečurke i simptomi anksioznosti: Koja je veza?

Pečurke i simptomi anksioznosti su i te kako povezani, a evo i na koji način.

Iako ih mnogi često konzumiraju zbog njihovog posebnog umami ukusa, u nutricionističkom se svetu često piše i o njihovim zdravstvenim prednostima. Odlična su zamena za meso, imaju mali uticaj na životnu sredinu.

A uz sve određene pečurke su bogate antioksidativnim svojstvima koji podržavaju imuni sistem u borbi sa upalama i infekcijama. Pored svega toga, u poslednje vreme spominje se i uticaj pečuraka u borbi protiv simptoma anksioznosti i depresije.

Pečurke i simptomi anksioznosti

Naravno, pečurke nikako ne mogu i ne smeju da budu potpuna zamena za terapiju i konsultacije sa specijalistom. Međutim sudeći prema studiji koju su sproveli istraživači s Pen Stejt koledža medicine, pečurke bi mogle da smanje simptome ovih oboljenja.

Naime, prikupljeni podaci od više od 24 000 odraslih osoba u SAD-u u periodu 2005. do 2016. godine pokazali su da osobe koje su često konzumirale gljive, imale su niži nivo depresije i anksioznosti.  Istraživači su otkrili kako su učesnici koji su jeli umereno ili mnogo pečuraka imali i niži rizik da obole od ovih oboljenja, u poređenju s onima koji nisu jeli gljive, ili su ih konzumirali u veoma malim količinama.

Njihova su otkrića potvrdila hipotezu da ljudi koji jedu gljive imaju manji rizik od depresije zbog visokog niova vitamina B-12, antioksidansa i protivupalnih komponenti.

–Gljive su najveći prehrambeni izvor aminokiseline ergotionein – protivupalnog sredstva koje ljudi ne mogu da sintetišu, rekao je glavni istraživač Đibril Ba.

Upala je povezana s depresijom, kao i nizom drugih hroničnih bolesti. Nadovezujući se na prošla mala klinička ispitivanja koja su pokazala smanjenje depresije i anksioznosti među redovnim konzumentima gljiva. Istraživanje je vrlo obećavajuće za one koji traže prehrambena rešenja za prevenciju i lečenje poremećaja raspoloženja.

Ejmi Šapiro, nutricionistkinja i osnivačica „Real Nutritiona“, kaže da su nalazi studije ohrabrujući, ali da je potrebno više istraživanja kako bi se dalje proučavale potencijalne dobrobiti za raspoloženje konzumiranja gljiva. Ona napominje da ova studija koristi prisećanje hrane kao svoju istraživačku metodu, koja od učesnika traži da se detaljno prisete hrane koju su konzumirali.

Naime, to nije uvek tačan način za dobijanje pojedinosti o nečijoj potrošnji jer često precenjujemo ili podcenjujemo količine onoga što konzumiramo. Osim toga, studija ne spominje koje su vrste gljiva učesnici konzumirali.

Svaka vrsta gljiva ima različite nutritivne prednosti, tako da će ovo saznanje biti odlično za dodatne studije, ali nikako se ne može uzeti kao gotova stvar kad je o mentalnom zdravlju reč. Čak i da se pokaže kao vrlo učinkovito na još desetak studija, uvek se prednost daje psihološkoj terapiji kada se radi o depresiji i anksioznosti.

Izvor: ljepotaizdravlje.hr