Pet letnjih dijeta koje uspešno tope masne naslage

Saznajte koje su letnje dijete najbolje za skidanje suvišnih kilograma.

Foto: Guliver/Thinkstock

1. Dijeta sirovom hranom

Dijeta sirovom hranom zasniva se na unošenju isključivo termički i industrijski neprerađene hrane. Hrana koja se konzumira ne sme biti izlagana temperaturama višim od 50°C kako se prilikom termičke obrade ne bi uništili enzimi u biljkama koji omogućuju najbolju probavu i apsorpciju takve hrane.

Unosi se minimalno pet obroka, doručak, ručak, večera i dva međuobroka, gde doručak uvek počinje čašom vode s dodatkom limunovog soka.

Pročitajte i… Na dijeti ste? 4 zdrave zamene za grickalice i slatkiše

Primer jelovnika

Doručak: čaša vode s dodatkom limunovog soka, frape od borovnica, pomorandže i jabuka
Međuobrok: orašasti plodovi po želji
Ručak: Salata od mariniranog sirovog lososa, krastavaca, paradajza posuta semenkama susama i začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom
Međuobrok: bobičasto voće
Večera: krekeri od susama s paštetom od avokada

Imajte na umu…

Dijeta sirovom hranom je prilično jednostavna za praćenje, a budući da je vrlo oskudna kalorijama daje brze rezultate. Ipak, dugoročno može predstavljati rizik za zdravlje.

Zahvaljući obilju voća i povrća ova dijeta organizmu osigurava bogatstvo vitamina C, folne kiseline, kalijuma, selena, prehrambenih vlakana i antioksidansa. Leti dostupno voće i povrće je i odličan izvor karotenoida preko potrebnih za zaštitu kože od štetnog delovanja sunčevih zraka.

Ipak, dijeta sirovom hranom može dovesti do nedostatka gvožđa u organizmu i posledične anemije, stoga nije prihvatljivo dugoročno rešenje.

Koje se još dijete nalaze na ovom spisku pročitajte na sledećim stranama… 

Foto: Guliver/Thinkstock

2. Dijeta Francuskinja

Knjiga „Zašto se Francuskinje ne goje“ koju potpisuje Mirele Đulijano otkriva tajne koje leže iza prehrambenih navika vitkih Francuskinja.

Prehrambene preporuke ove autorke temelje se na umerenom unosu hrane, stvaranju i očuvanju malih rituala, kuvanju korišćenjem svežih namirnica, smanjenju unosa procesuirane hrane, unosu vode i svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti.

Pročitajte i… Pijte dovoljno tečnosti: 13 problema koje može izazvati nedostatak vode

Sama dijeta sastoji se od četiri faze:

1. faza – uz pomoć tronedeljnnog dnevnika ishrane treba uvideti kakav je dosadašnji kvalitet ishrane
2. faza – „reprogramiranje“ koje obično traje 3 meseca i podrazumeva shvatanje i prihvatanje veličina serviranja i raznovrsnosti ishrane i nadređivanje kvaliteta kvantitetu hrane
3. faza – stabilizacija – ili uspostavljanje ravnoteže s obzirom na novousvojena pravila prehrane
4. faza – ostatak života

Primer jelovnika

Doručak: ovsena kaša sa suvim voćem, kafa
Međuobrok: grisini štapići, smokve
Ručak: testenina u sosu od paradajza i tune, čaša vina
Međuobrok: sladoled
Večera: pileća prsa na grilu, integralni pirinač s gljivama, matovilac salata

Foto: Guliver/Thinkstock

3. Zelena dijeta

Zelena dijeta je u principu lakto-vegetarijanska ishrana namenjena osobama koje žele da skinu višak kilograma. Tokom dijete konzumira se voće, povrće, žitarice i krompir, i manje količine nemasnog sira i mleka.

Dijetom gotovo da se ne unose mahunarke poput soje, pasulja, i leblebije a meso, perad, riba i jaja su isključeni sa jelovnika.

Dan se započinje voćem koje se prvo pije u obliku isceđenog voćnog soka bez dodanog šećera, a kao doručak jedu se celi plodovi voćke ili voćna salata. Voćna salata može biti i ukusan međuobrok.

Tokom prepodneva preporučljivo je da se od hrane unosi jedino voće, a nakon što se pojede potrebno je barem pola sata pričekati pre unosa druge hrane.

Pročitajte i… Ukusni detoks: Letnja dijeta uz lubenicu

Ostatak dana mogu se konzumirati različite celovite žitarice poput prosa, ječma, heljde, kukuruza ili egzotičnijih poput kvinoje i amaranta.. Žitarice i krompir su najvažniji izvori energije tokom dijete i treba ih konzumirati uz sve glavne obroke. Krompir se uvek konzumira kuvan.

Ručak, odnosno glavni obrok treba započeti sokom od svežeg povrća, a kao nezaobilazan deo na tanjuru se nalaze kuvani integralni pirinač ili krompir. Uz ručak se može jesti obilje kuvanog ili dinstanog povrća u koje se ne dodaju masnoće, čak ni u obliku ulja.

Večeru kao i ručak treba započeti svežim sokom od povrća. Za večeru se priprema sveža salata od raznog povrća. Izbor povrća s obzirom na dane ili jela nije strogo određen već je kreiranje salata ostavljeno svakome na izbor. Ulja se gotovo ne koriste.

Baš poput voća, mleko i fermentirani mlečni proizvodi (kiselo mleko, jogurt, kefir) se takođe ne smeju mešati ni sa jednom drugom hranom i konzumiraju se samostalno. Ponekad se obrok može nadopuniti svežim sirom ili nekom drugom vrstom nemasnog sira koji se preporučuje kombinovati sa povrćem, najčešće u obliku salata.

Imajte na umu…

Zelena dijeta je pre svega namenjena detoksikaciji organizma gde se kao posledica događa i gubitak kilograma. Dijeta je bogata prehrambenim vlaknima koja pospešuju proces detoksikacije, regulišu probavu i pomažu sniženju visokog holesterola. Ipak, u dijeti nedostaje adekvatan unos proteina, čak i onih biljnog porekla. Dijeta takođe oskudeva gvožđem.

Foto: Guliver/Thinkstock

4. Mediteranska dijeta

Mediteranska dijeta je način ishrane koji se danas smatra zdravstveno najopravdanijim za zdravlje pojedinca, posebno u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.

Mediteranska ishrana obiluje svežim, sezonskim povrćem i voćem koje se prema preporukama konzumira u količini od pet porcija dnevno.

Specifične namirnice za mediteransku ishranu svakako su riba i morski plodovi, maslinovo ulje kao zamena za zasićene masnoće, zeleno lisnato povrće poput blitve i raštike i raznoliko voće poput grožđa, dinja, nara.

Osim namirnica, u mediteranskoj ishrani je vrlo bitan i način pripreme. Jela se tako najčešće pripremaju kuvanjem, pečenjem ili na roštilju, a najređe prženjem. Običaj je dodati malo ekstra devičanskog maslinovog ulja u gotovo jelo.

U mediteranskoj ishrani preporučena je i konzumacija vina u umerenoj količini do dva decilira dnevno sa preporukom da se konzumira uz obrok.

Pročitajte i… Lako do ravnog stomaka: Pobedite nadutost za samo 7 dana

Primer jelovnika

Doručak: tamni vlažni hleb s posnim sirom i rukolom, kafa s mlekom
Međuobrok: lubenica
Ručak: riba na gradele, kuvani krompir i blitva s malo belog luka i ekstra devičanskog maslinovog ulja, čaša vina
Međuobrok: nar, jogurt
Večera: krem supa od brokolija, salata od mocarele, paradajza, bosiljka začinjeno ekstra devičanskim maslinovim uljem

Imajte na umu…

Mediteranska dijeta oblik je ishrane uz koji se na pravilan način gube suvišni kilogrami, bez popratnih negativnih uticaja, izgladnjivanja i bez pojave jo-jo efekta, odnosno vraćanja izgubljenih kilograma.

Dijeta je bogata vlaknima, antioksidativnim materijama, vitaminima, mineralima, kvalitetnim proteinima ribe, složenim ugljenim hidratima i nezasićenim masnoćama.

Svi ti nutrijenti pojedinačno doprinose zdravlju, ali svakako treba razmatrati i njihov sinergijski doprinos.

Foto: Guliver/Thinkstock

5. Dijeta sokovima

Za vrijeme ljetnjih vrućina dijeta pijenjem isključivo sokova pripremljenih od voća i povrća može biti jednostavan i brz način gubitka nekoliko suvišnih kilograma.

Voće i povrće preporučuje se u svežem obliku, najčešće uz upotrebu sokovnika koji odvaja pulpu (meso voća i povrća) od istisnutog soka. Ipak, mogu se koristiti i sveže pripremljene kaše od voća i povrća koje uključuju celi samleveni plod, stabljiku ili list.

Pročitajte i… “Tečna dijeta” – čudesni plan ishrane za efikasno gubljenje kilograma

Primer jelovnika

Doručak: sok od cvekle, limuna i ananasa
Ručak: sok od krastavaca, šargarepe i celera
Večera: sok od bobičastog voća

Imajte na umu…

Dijeta sokovima može biti korisna kada je potrebno pročistiti organizam, i brzo skinuti koji kilogram viška.

Iako zahteva disciplinu, dijeta je bogata tečnošću pa se za vreme sprovođenja organizam hidrira, podstiče se probava i apetit koji se može izgubiti tokom kontinuiranog prejedanja.

Ipak, ne preporučuje se da ovu dijetu koristite u kontinuitetu duže od nedelju dana budući da je veoma restriktivna i lišena brojnih važnih nutrijenata što može dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu organizma.