Probiotici i prebiotici – koja je razlika?
Probiotici i prebiotici velika su tema ovih dana u svetu ishrane. Ali iako ova dva termina zvuče slično, jedni i drugi igraju potpuno različite uloge kada je zdravlje u pitanju.
Dosad smo najčešće čitali o tome šta su probiotici i da su neophodni za pravilno funkcionisanje našeg organizma, naročito u periodu kada pijemo antibiotike. A šta su prebiotici? I jesu li oni povezani? Razrešavamo sve nedoumice u nastavku.
Probiotici i prebiotici
Ukratko, probiotici su dobri mikroorganizmi (bakterije, gljivice, vrirusi i dr), a prebiotici su hrana za te mikroorganizme. Dobri mikroorganizmi u digestivnom traktu štite nas od loših mikroorganizama. Istraživanja su čak pokazala da mikroorganizmi u crevima jačaju imuni sistem, poboljšavaju simptome depresije, pomažu u borbi s gojaznošću…
Pročitajte i… Kada uzimati probiotike tako da oni stvarno deluju?
Hrana koju jedemo ima ključnu ulogu u balansu dobrih i loših bakterija. Tako na primer ishrana bogata šećerom i lošim mastima utiče negativno na dobre bakterije. A kada redovno hranimo one loše, one se razmnožavaju i štete našem zdravlju.
Istraživanja su takođe pokazala da antibiotici utiču na trajne promene u količini određenih bakterija.
Svi znamo koja hrana spada u probiotike (jogurt, kefir, kombuča čaj, nepasterizovano ukiseljeno povrće poput krastavaca i kiselog kupusa), a šta je sa prebioticima?
Prebiotici u hrani
Hrana za dobre bakterije nalazi se u vlaknima: u povrću, voću i mahunarkama. Najbogatije namirnice, po količini prebiotika, su pasulj, grašak, ovas, banane, trešnje, artičoke, asparagus, beli luk, lišće maslačka, crni luk i praziluk.
Iako se i prebiotici mogu nabaviti u vidu suplemenata, ipak je najbolje konzumirati ih putem ishrane.