Sedam činjenica o mastima koje će promeniti način na koji se hranite

Možete li da se snađete u kompleksnom moru nutricionističkih preporuka o pravilnoj konzumaciji masti? S jedne strane reklame nas upozoravaju na proizvode sa smanjenim udelom masti, a sa druge podstiču da svaki obrok „zalivamo“ maslinovim uljem. Otkrijte kako pronaći ravnotežu.

1. Ograničavanje unosa masti je stvar prošlosti
Suprotno brojnim mišljenjima stručnjaka, nije važno ograničavate li unos masti u organizam po obroku, već kakve masti konzumirate. Nutricionisti savetuju takozvane zdrave masti odnosno nezasićene masne kiseline koje potiču iz ribe, orašastih plodova, avokada i maslinovog ulja, odnosno od namirnica mediteranske prehrane.

2. Ima gorih stvari od zasićenih masnih kiselina
Rafinisani šećer i ugljeni hidrati veće su zlo od zasićenih masnih kiselina kojima nas plaše zagovornici zdravog života, a koji se najviše nalaze u crvenom mesu, maslacu i punomasnim mlečnim proizvodima. Napravićete veću grešku ako, na primer, na tost ne stavite maslac, ali ga umesto toga „opteretite“ marmeladom.

3. Izbegavajte hidrogenizovanu mast
Zasićene masne kiseline su ok u umerenim količinama, ali hidrogenizovanu mast ili takozvane trans-masti izbegavajte u potpunosti. One su obično sastavni deo industrijski prerađene hrane poput čipsa, hrskavog keksa i sličnih prehrambenih „iskušenja“. One nemaju nikakve hranljive vrednosti, a povezane su sa porastom lošeg holesterola u krvi koji dovodi telo u opasnost od krvosudnih bolesti i dijabetesa.

4. Mediteran „ubija“ želju za nezdravim mastima
Mediteranska ishrana bogata je zdravim mastima i konzumacija takvih masti će vas rešiti potrebe za nezdravim mastima. Studije su pokazala da ako konzumirate plavu ribu, maslinovo ulje i slične mediteranske masnti na redovnoj bazi, nećete imati potrebe za nezdravim zalogajima, skrobom i rafinisanim šećerom.

5. Zdravlje srca krije se u obimu struka
Prevelika konzumacija masti dovodi do problema krvosudnog sistema i bolesti srca. Ako želite da znate da li ste među osobama kojima prete te bolesti, izmerite obim struka. Osobe čiji je struk širi od 90 centimetara imaju 80 odsto veće šanse da obole od srčanih ili plućnih bolesti nego one koji imaju obim struka ispod 68 centimetara.

6. Znate li gde se nalaze sve masti u vašem telu?
U ljudskom telu razlikujemo četiri vrste masnih jastučića: smeđe masne ćelije, visceralnu mast koja se nalazi na predelu stomaka, dobro poznati celulit i bele masne ćelije. Belih masti pokušavamo da se rešimo kojekakvim dijetama na predelu bedara i bokova, a visceralna je ona mast koja stvara problema na području struka.

7. Radite na aktivaciji smeđih masnih ćelija
Smeđe masti ili takozvano adipozno tkivo zaduženo je za sagorevanje viška kalorija u organizmu. Njihov rad kod nekih osoba aktivira nagla promena temperature, odnosno kada telo nateramo da se samostalno zagreva. Sagorevanje kalorija ubrzaće i vežbanje na otvorenom (umesto teretane birajte trčanje i vožnju bicikla), konzumacija obroka začinjena čilijem, tuširanje hladnom vodom ili smanjivanje grejanja usred hladnog vremena.

Izvor: Zadovoljna.hr