So: Beli kristali na stolu
So je „stara“ hiljadama godina, a drevni narodi smatrali su je „božijim darom“. Za nju su vezana brojna verovanja. U našem narodu, i danas, na pragu mnogih domaćinstava dočekaće vas simboli mira i gostoprimstva – hleb i so.
S obzirom na način proizvodnje na tržištu je prisutno više vrsta kuhinjske soli:
1. Morska so – dobija se iz morske vode, a prerađuje u solanama. Primarna je u ishrani ljudi, jer pored sadržaja natrijum hlorida (92-97%) sadrži i hloride kalijuma i magnezijuma (2%) i oligoelemente od kojih je posebno bitan jod.
2. Varena so – dobija se iz podzemnih
nalazišta. Pošto obično sadrži primese (pesak i sl.) najpre se otapa u vodi, a zatim se so izdvaja isparavanjem. Tako dobijena so naziva se varena ili kuvana so.
3. Kamena so – dobija se kopanjem rude, nakon čega se ona melje i po potrebi jodira. I kamena i varena so jodiraju se dodatkom kalijum jodida. Na 1 kg soli dodaje se 10-15 mg kalijum-jodida.
Šta je u stvari kuhinjska so?
Iako kuhinjsku so mnogi ubrajaju u začine, ona nije začin u stvarnom smislu te reči, već mineral koji upotrebljavamo za poboljšanje ukusa jela i konzervisanje namirnica (voća, povrća, mesa, sira… ). Ovaj obavezan „član“ domaćinstva caruje našim trpezama i ukoliko zloupotrebimo njegovu primenu (koristimo ga u prekomernim količinama) može da postane veoma opasan neprijatelj našeg zdravlja. U cilju očuvanja svog zdravlja neophodno je da vodite računa o pravilnom doziranju kuhinjske soli. Preporučujemo vam ograničenje unosa soli na svega 2-3 g dnevno.
Varena jodirana so za bolje zdravlje
Poseban doprinos očuvanju čovekovog zdravlja ima jod – oligoelement kojeg putem hrane unosimo u organizam. Međutim, veoma je oskudan broj namirnica u kojima je prisutna dovoljna količina joda (mleko, jaja i morski plodovi). Najbolji izvor joda je jodirana kuhinjska so koja je u ishranu našeg stanovništva uvedena još pre 50 godina. Dnevne potrebe za ovim elementom su veoma male i iznose za odrasle svega oko 200 mikrograma, za trudnice i doilje do 260, a za decu od 9 do 12 godina 100-200 mikrograma joda dnevno. Ove male količine joda od ogromnog su značaja za zdravlje ljudi. Jod je neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde (koja upravlja veoma bitnim procesima u našem organizmu). Pored toga, on učestvuje u metaboličkim procesima i utiče na 113fizički i psihički razvoj dece… Nedostatak joda ima veoma razorne po sledice na zdravlje ljudi, pogotovo u periodu razvojaploda. Manjak ovog oligoelementa dovodi do tzv. endemske gušavosti ili endemske strume, odnosno uvećanja štitne žlezde (kao posledica smanjenja sinteze hormona štitne žlezde), bolesti srca i krvih sudova, hipertenzije, povećanja telesne mase, a u toku trudnoće može da uzrokuje fizičke i mentalne retardacije (tzv. endemski kretenizam).
Manje natrijuma, više joda
Po hemijskom sastavu so predstavlja jedinjenje natrijuma i hlora, tzv. Natrijumhlorid (40% natrijuma i 60% hlora). Veoma je bitan sastojak svakog jela, ne samo zbog toga što je neslano jelo bljutavo, već zato što so obezbeđuje našem organizmu odgovarajuće količine natrijuma i hlora, koji pored već navedenog joda, imaju značajne uloge u našem organizmu. Iako je hlor veoma bitan element (ulazi u sastav želudačne kiseline, održava acidobaznu ravnotežu, sa natrijumom održava ravnotežu osmotskog pritiska), natrijum je jedan od najvažnijih minerala neophodnih za normalno odvijanje bioloških procesa našeg organizma. Naime, natrijum ima višestruku ulogu: sastojak je telesnih tečnosti (jedna litra krvi u proseku sadrži od 135 do 145 mmol natrijuma), pomaže u održavanju ravnoteže telesnih tečnosti, reguliše izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma („veže“ za sebe vodu) što je veoma bitno za snižavanje krvnog pritiska, održava acido-baznu ravnotežu, ulazi u sastav koštanog tkiva, održava osmotski pritisak, pomaže varenje belančevina i ugljenih hidrata… Ovaj mineral možemo naći u gotovo svim životnim namirnicama. Prisutan je čak i u vodi za piće. Ipak, najveću količinu natrijuma možemo naći u kuhinjskoj soli i aditivima (dodaju se pri konzervisanju namirnica). Ipak prilikom unosa natrijuma budite veoma oprezni. Svetska zdravstvena organizacija upozorava na prekomernu upotrebu kuhinjske soli, odnosno natrijuma i preporučuje smanjenje unosa ovog minerala na svega 2300 mg dnevno, što odgovara sadržaju 1 čajne kašičice kuhinjske soli. Razlog za oprez, kada je natrijum u pitanju, leži u činjenici da je ovaj mineral najčešći „krivac“ za pojavu brojnih zdravstvenih problema, kao što su: moždani udar, hipertenzija, pojava oteklina, oboljenje srca i bubrega. Svi koji imaju neki od navedenih problema MORAJU da redukuju unos natrijuma, odnosno, količinu soli u ishrani.
Sklonite slanik sa trpeze!
Nažalost, u ishrani našeg stanovništva vlada jedna veoma loša navika – prekomerna upotreba kuhinjske soli. Zaljubljenici u ove bele kristale unose u svoj organizam čak 15-20 g kuhinjske soli dnevno. Ovaj podatak je zaista zastrašujući i veoma alarmantan, s obzirom na negativne posledice koje prekomeran unos soli ima na zdravlje pojedinca. Presoljena hrana ne samo da je štetna po zdravlje, već i neukusna, jer so menja ukus namirnice. Stoga vodite računa o dnevnom unosu soli. Hranu solite na kraju kuvanja, a već pripremljena jela nemojte dosoljavati.
Pravilan izbor kuhinjske soli
Pri kupovini soli obratite pažnju na sledeće:
1. Kupujte isključivo jodiranu so,
2. Obavezno proverite deklaraciju na pakovanju – mora biti naznačen datum proizvodnje, datum jodiranja i rok trajanja,
3. Uvek kupujute so I klase.
4. Vodite računa da ambalaža u kojoj je so upakovana nije oštećena.