Beleške iz kuhinje: Šta znači postati EATIVIST?

Biti EATIVIST znači razmišljati kao aktivista kad je u pitanju izbor hrane (eat + activist = eativist). A pre svega, to podrazumeva pitanje: Kako ono što jedemo utiče na svet oko nas?

Beleške iz kuhinje zapisuje: Jasmina Ubiparip

Verujem da velike promene započinju malim, pojedinačnim akcijama, pa je jedna od mojih odluka za 2022. da više svog vremena i energije posvetim kreiranju održivijeg životnog stila na različitim poljima (od onoga što oblačim do načina prevoza do posla). A veoma važan segment održivog životnog stila svakako je – ishrana. Na primer, čak četvrtina ukupne svetske emisije gasova s efektom staklene bašte dolazi iz prehrambene industrije, a polovina svih naseljivih površina (ne računajući pustinje i ledena prostranstva) koristi se za uzgoj hrane.

Dakle, šta možemo učiniti da naša ishrana postane održivija? Prikupila sam nekoliko ideja koje su podjednako korisne i za naše zdravlje (jer će obogatiti našu ishranu korisnim nutrijentima), ali i za dobrobit planete (jer će smanjiti emisiju štetnih gasova, kao i druge vrste zagađenja).

1. Hranite se raznovrsnije.

Znate li da čak 75% globalne ponude hrane dolazi od samo 12 biljnih i pet životinjskih vrsta? Samo tri biljke (pirinač, kukuruz, pšenica) čine skoro 60 procenata kalorija iz biljaka u celokupnoj ljudskoj ishrani (Izvor: What is agrobiodiversity? Food and Agriculture Organization of the United Nations). Ovako ograničena ishrana, s jedne strane, ne obezbeđuje organizmu dovoljno vitamina i minerala, a s druge dovodi do drastičnog opadanja raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta koji se koristi u poljoprivredi (agrobiodiverzitet). Monokulturna poljoprivreda crpi hranljive materije iz zemljišta i čini ga podložnim nagomilavanju štetočina i patogena. To zahteva primenu đubriva i pesticida, koji štete divljim životinjama i vodenim sistemima.

Šta možemo učiniti? Jedite više:

• … mahunarki, jer ne samo što su bogate nutrijentima već i zemljište obogaćuju azotom (različite vrste pasulja, sočiva, boba, soje, graška…).
• … ređe zastupljenih žitarica i pseudožitarica (spelta, heljda, amarant, proso, kinoa, divlji pirinač…).
• … različitih vrsta povrća (proširite svoj uobičajeni jelovnik, na primer, batatom, različitim vrstama bundeve, i drigim vrstama rotkve, čičokom, bamijom, divljim biljem poput lišća maslačka…).
• … pečuraka.
• … orašastih plodova.
• … klica i mikrobilja.
• … algi, jer za njihovu proizvodnju nije neophodna upotreba đubriva ni pesticida, a zaslužne su za više od 50% proizvodnje kiseonika na planeti (nori, vakame…).

2. Jedite manje mesa.

Oslanjanje na izvore proteina životinjskog porekla u ishrani dodatno opterećuje životnu sredinu. Pomenula sam da ukupna proizvodnja hrane stvara oko četvrtinu svih emisija gasova s efektom staklene bašte, a od toga je približno 60 procenata posledica uzgoja životinja. Proizvodnja mesa, mlečnih proizvoda i jaja intenzivnije uništava prirodne resurse od biljne proizvodnje. Zato, čak i ako ne možete da zamislite svoj jelovnik bez mesa i drugih životinjskih proizvoda, verovatno možete smanjiti konzumaciju. Postoji toliko biljnih namirnica fantastičnog ukusa da ćete uz malo eksperimentisanja u kuhinji sasvim sigurno otkriti neka nova omiljena jela.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jasmina Ubiparip (@jasmina.ubiparip)

3. Konzumirajte sezonske namrinice.

Transport je još jedan veliki problem kada je zagađenje životne sredine u pitanju. Zato, razmišljajte kao eativist pa uvek prednost dajte sezonskim namirnicama i domaćim proizvodima, koji su dozrevali u baštama, na njivama i u voćnjacima u našem komšiluku.

4. Izbegavajte kupovinu upakovanih proizvoda

U Francuskoj je od nove godine uvedena zabrana pakovanja voća i povrća u plastične omote, sa ciljem da se na taj način smanji upotreba jednokratne plastike. Dok se sličan zakon ne uvede kod nas, ove namirnice možemo kupovati na pijacama (verovatno ne treba da vas podsećam da ne uzimate kese od prodavaca već da ponesete svoje torbe), a u supermarketima izabrati one plodove koji nisu unapred upakovani.

5. Ne bacajte hranu.

Bacanje hrane je veliki problem. Na otpadu završi čak 30% proizvedene hrane, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. S druge strane, smanjenje otpada u domaćinstvu prilično je jednostavno: zamrznite sve što ne možete da pojedete dok je sveže i, kad god je moguće, planirajte unapred jelovnik – u skladu s onim što već imate u frižideru.

Pročitajte i… Kako sprečiti bacanje hrane – saveti i trikovi

P. S. Ono što činimo svakodnevno raste i prestaje da bude sitnica. Zato započnite, pokrenite promenu, čak i ako vam se čini da je, u globalnim razmerama, tako mala da je gotovo nevidljiva. Nije. Pokušajte da postanete eativist.