Večita dilema: Kasna večera – da ili ne?

Autorka: Daniela Stamenković, web urednica i fitness instruktorka

Većina devojaka i žena preskače večeru ili praktikuju tkz. „kasni ručak“ kao poslednji obrok u toku dana već oko 18-19h. Da li je to ispravno? Nije.
Vreme obroka nema nikakve veze s viškom kilograma, naprotiv: gojite se ako unesete više kalorija nego što potrošite!

Da, teški kasni obroci goje. Zato izbegavajte masti i ugljene hidrate visokog glikemijskog indeksa u kasnim večernjim satima. Dnevni unos hrane treba podeliti na tri veća i dva manja obroka. Tokom dana preporučljivo je jesti kombinaciju ugljenih hidrata, a u večernjim satima isključivo proteine s hidratima niskog glikemijskog indeksa (povrće).

Foto: Guliver/Thinkstock

Dakle, kako se smanjuju aktivnosti, tako bi trebalo smanjivati i unos hrane. (Kasna) Večera mora biti prilagođen obrok, dobro izbalansiran, s manje masti, više povrća i proteina kao što su riba, meso, tofu ili jaja.
Da bi bilo jasnije, uglavnom klijentima napomenem: jedite kao bebe, na svaka dva-tri sata. Bebe ne idu na spavanje gladne.
Večeru nemojte preskakati, ali nemojte ni preterivati i praviti porodično slavlje. Najmanje što vam treba je da izvadite sve iz frižidera i jedete bez mere. Naučite da razlikujete da tako kažem – vrste gladi i nemojte se prejedati, stres često uzrokuje nekontrolisani unos hrane.
Više o tome možete pročitati OVDE

Moj savet je lagana večera najviše sat vremena pred spavanje, koja podrazumeva sitno seckano belo meso (ili nemasni sir) u salati od zelenog povrća (rukola, zelena salata, krastavac, luk) i šolja čaja bez šećera.
Da rezimiramo: kasna večera je poželjna, ali umerena, od probranih namirnica.
S hranom nemojte preterivati bilo koji obrok da je u pitanju!