Zaštitite se od gripa: Ojačajte imunitet pravilnom ishranom

by | oktobar 8, 2013

Sezona je virusnih infekcija disajnih organa, stoga, da biste sačuvali zdravlje i sprečili bolesti koje ponekad izazivaju opasne komplikacije, veoma je važno pažljivo planiranje jelovnika i pravilna ishrana, što će umnogome ojačati telo i osnažiti imunitet.

ishrana1

Za očuvanje i pravilnu funkciju imunološkog sistema, važna je pravilna ishrana. Dnevni jelovnik trebalo bi da bude sastavljen od hranljivih i kvalitetnih namirnica.

Od mesa treba koristiti ribu, morske plodove, piletinu, ćuretinu i junetinu. Ako je opšte zdravstveno stanje zadovoljavajuće (normalan pritisak, bez povišenog holesterola, triglicerida i šećera u krvi, optimalna telesna masa), mogu se konzumirati mleko i mlečni proizvodi sa većim procentom mlečne masti, kao i pet jaja nedeljno. Ukoliko su navedene tegobe ipak prisutne, trebalo bi upotrebljavati proizvode sa nižim procentom mlečne masti i do tri jajeta nedeljno.

Unos tečnosti veoma je važan, pa treba piti dosta limunade, negazirane mineralne vode ili čaj sa medom i limunom. Svakodnevno jesti čorbice od mesnog bujona ili od povrća kuvanog u supi od goveđe kosti.

Članak se nastavlja posle reklama

Izbegavajte preterani unos masne hrane i prostih šećera, te pohovanje i prženje u dubokom ulju. Hranu pripremajte na pari, žar ploči ili u foliji, grilujte, barite i blanširajte. Kada je reč o masnoćama, preporučuju se maslinovo, laneno i sojino ulje, dok upotrebu životinjskih masti treba svesti na minimum. Izbegavajte konzervisane proizvode, kobasice, kulen, mesne nareske, paštete, čvarke, slane i slatke grickalice, belo brašno, rafinisani šećer, majonez, „brzu hranu“, kolače, čokoladu, torte…

ishrana2

Voće, povrće i začini

Članak se nastavlja posle reklama

Povrće i voće jesti u što većim količinama i to u sirovom stanju. Na svakodnevnom meniju moraju da se nađu bar neke od sledećih namirnica: cvekla, šargarepa, masline, borovnice, soja, beli i crni luk, pasulj, boranija, grašak, jabuke, kupine, avokado, ananas, integralni pirinač, ovsene pahuljice, koštunjavo voće, semenke bundeve i suncokreta. Korisna je upotreba ljutih začina – ren, biber, kari i ljuta paprika.

Riba i morski plodovi

Članak se nastavlja posle reklama

Konzumiranje ribe i morskih plodova preporučuje se bar dva puta nedeljno. Riba ima veliku biološku vrednost, jer pored osnovnih amino-kiselina, meso rečne i morske ribe sadrži i dodatnih devet esencijalnih amino-kiselina koje se ne nalaze u mesu drugih životinja.

Morski plodovi (školjke, rakovi, lignje, hobotnice…) poželjni su na trpezi zbog kvalitetnog i hranljivog sastava. Bogati su cinkom koji je veoma važan za stimulaciju imunološkog odgovora, sprečavanje prehlade i gripa, zarastanje rana i normalno funkcionisanje organizma.

Integralne žitarice

Žitarice sa celovitim zrnom neophodne su jer daju kvalitetnu energiju zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata. Nutritivne vrednosti neobrađenog zrna neuporedivo su veće od onih koje imaju prerađene žitarice.

Jogurt

Članak se nastavlja posle reklama

Ovaj mlečni proizvod bogat je kvalitetnim proteinima, kalcijumom, vitaminom B2 i vitaminom B12. Jogurt jača odbrambeni sistem i štiti organizam od bolesti. Preporučena dnevna doza jogurta sa dodatim probiotskim kulturama iznosi oko 2,5 dl, a sve preko toga može da iritira crevni sistem. Dnevna doza običnog jogurta iznosi oko 5 dl.

Avokado

Avokado pripada nutricionistički najbogatijim i najkvalitetnijim namirnicama, a njegov plod sadrži preko 25 važnih nutrijenata – vlakna, kalijum, vitamin E i B, folnu kiselinu, te veoma važne masne kiseline. Deluje antivirusno, antibakterijski i antigljivično. Uvek se jede sirov, i to odmah nakon skidanja kore, jer u suprotnom brzo potamni.

Med

Za jačanje organizma preporučuje se konzumiranje 2-3 kafene kašičice meda sa jednom rendanom jabukom i 2 dl soka od pomorandže. Napitak je najbolje uzimati posle jela, a treba ga čuvati u staklenim ili plastičnim posudama, nikako metalnim (dolazi do oksidacije meda i stvaranja štetnih materija), a prilikom uzimanja koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu.

Članak se nastavlja posle reklama

ishrana3

Matični mleč

Matični mleč snažan je imunostimulator i detoksikator, a sadrži preko 150 biološki aktivnih sastojaka, uz belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, važne minerale, enzime, koenzime, više od 20 amino-kiselina, od toga osam esencijalnih. Mogu ga koristiti osobe svih starosnih doba. Trenutno je najkvalitetniji liofilizovani matični mleč, koji je svež i aktivan do dve godine.

Sok od aloje

Lekovitost aloje poznata je hiljadama godina: ova biljka sadrži skoro sve prirodne sastojke neophodne za normalno održavanje biohemijskih procesa i vitalnih funkcija ljudskog organizma. Jača imunitet, blokira stvaranje slobodnoh radikala, smanjuje otoke, snižava temperaturu, sprečava zgrušavanje krvi, deluje protiv alergija, povećava energiju, stimuliše rast zdravih ćelija…

Članak se nastavlja posle reklama

Vitamin C

Najpoznatija supstanca koja podstiče imunitet svakako je vitamin C, čije su visoke koncentracije u krvi neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. Ima ga u paradajzu, crvenoj paprici, kupusu, karfiolu, peršunu, citrusnom voću, šipku… Najbolje je jesti sveže namirnice, jer se vitamin C gubi na visokim temperaturama.

Vitamin E

Vitamin E je veoma važan imunostimulator, a ima ga u integralnim žitaricama, klicama, kestenu i paradajzu.

Vitamin B

Članak se nastavlja posle reklama

Kompleks vitamina B neophodan je za jačanje organizma. Najbolji izvor ove dragocene materije jesu kupine, banane, pomorandže, orasi, badem, grašak, pečurke, teleća džigerica, tunjevina, sardine, soja, mleko.

Cink

Cink snažno stimuliše imunološki sistem, a ima ga u crvenom mesu, mahunarkama, celom zrnu žitarica, zelenom lisnatom povrću, koštičavom voću, semenkama, soji i mlečnim proizvodima.

Savet + Predlog jelovnika:

  • Doručak: Omlet od dva jajeta preliven kafenom kašičicom pavlake, dve šnite praške šunke, dva parčeta mešanog ražanog hleba, paradajz salata sa peršunom, 2 dl jogurta sa probioticima, mandarina;
  • Užina 1: Parče heljdinog hleba namazanog puterom i medom, limunada;
  • Ručak: Goveđa supa sa mešanim povrćem i knedlama od griza, manja pljeskavica od junećeg mesa, vitaminska salata od kelerabe, boranije i cvekle pripremljene na pari, sa sveže narendanom šargarepom prelivena susamovim uljem i limunovim sokom, parče mešanog ražanog hleba, limunada, jabuka;
  • Užina 2: Kesten pire sa kašičicom mlevenog lešnika, sok od borovnice;
  • Večera: Grilovan file oslića, rižoto od integralnog pirinča sa avokado sosom, endivija salata sa maslinama i rendanom šargarepom prelivena jogurtom, maslinovim uljem i limunovim sokom, kivi, mineralna voda;
  • Užina 3 (po potrebi): Sok od paradajza.

Tagovi: