Zbog čega se nepravilno hranimo i zašto Đoković jede urme?

Doktor Igor Četojević široj javnosti poznat je po tome što je pomogao Novaku Đokoviću da reši zdravstvene probleme, a tokom jednogodišnje zajedničke saradnje srpski teniser postao je najbolji na svetu.

Guliver/Getty Images

Medicinski fakultet dr Četojević završio je u Sarajevu, a potom je širio i usavršavao znanja iz raznih modaliteta lečenja po celom svetu. Zahvaljujući svojoj svestranosti i znanju uspeo je da pomogne brojnim ljudima, uključujući i sportiste.

On je za Sportifico, između ostalog, objasnio zbog čega je hrana toliko važna, na koji način je konzumiramo, a kako je u stvari ispravno, gde grešimo i kako da ispravimo greške koje nimalo nisu dobre za naš svakodnevni život. 

Sa hranom na „Vi“

Guliver/Getty Images

U ovom “ludom” dobu malo ko ima vremena da jede normalno – sve je na neki juriš, jedemo kao ptica u letu. Mentalno si na poslu, emotivno pitaj Boga gde, duh leluja, fizičko telo je sâmo tu – onda ubacujemo u sebe kao u kantu i u takvim okolnostima telo ne može na pravi način da svari hranu.

Naš narod kaže “ne mogu da svarim situaciju“, nije to bez razloga – ako jedemo dok smo napeti, ta nesvarena hrana faktički postaje otrov, a ne zdrava dopuna sistema.

Dakle, važno je kako jedemo – treba da sednemo, da smirimo misli i da blagoslovimo hranu. Nije neophodno da čovek bude religiozan kako bi blagoslovio hranu. To je jedan momenat, to je odnos prema daru/hrani, da budeš zahvalan što to imaš pred sobom.

Pročitajte i… Mina je sa porodicom izbacila meso iz ishrane. Sa dobrim razlogom

Najveća blagodet jeste da imamo hranu i vodu – zamislite samo broj ljudi kojima u ovom trenutku nije dostupna čista voda, niti će im ikada tokom života biti dostupna. Nije to stotinak ljudi, to su milioni koji pate, a mi možemo da biramo hranu i vodu. Mogućnost izbora čini nas bogatim ljudima, ako smo toga svesni.

Poveži se sa hranom, kaži u sebi “hvala“, podigni nivo duha, to je ta investicija od tri sekunde, a može da bude bilo gde – u kafani, vozu, avionu… Ako krenemo od toga, već smo pobednici.

Daj me samo prebaci do sofe…

Kada lav uhvati antilopu, on je prvo odvuče u žbun i onda polako, natenane jede i žvaće. Prvo smiri taj adrenalinski napad i onda polako vari hranu, nema ’fast fud’.

A čovek je jedini od svih živih bića koji se toliko najede da ne može da potrči posle jela: “Daj me samo prebaci do sofe, donesi mi kiselu vodu, ekspodiraću…“. Da nas neko napadne, ne možemo da potrčimo, a to se ne dešava u životinjskom svetu. Lav pojede, ali nikada se ne prejede.

Kad smirimo duh i emociju i povežemo ih sa telom, hrana i voda lepo se nakaleme i počnemo da varimo. Onda telo, hormoni i organi sve zajedno to isprate na skladan način.

A danas je česta pojava – samo “trpaj, udri, jurcaj, otimaj, vuci, tegli“. Neophodno je da se sinhronizujemo sami sa sobom, a taj mali otklon je velika karika koju treba da napravimo.

Zašto? Ako smo pod stresom, telo nije spremno da jede – pod adrenalinom želimo da se borimo (krvotok je maksimalan u mišićima), a ne da jedemo. 

Zašto Novak jede urme?

Guliver/Getty Images

Tek kad se nešto u telu resorbuje i dođe do ćelije, onda postaje hrana za telo i “sprži“ se kao energija. Međutim, do ćelije je dug put, a mi pogrešnom hranom pravimo spomenute hronične upale ili alergije, pa sluznice i membrane, koje treba da budu filteri i kvalitetni provodnici, samo nateknu i dolazi do inflamacije.

Hrana u crevima treba da se resorbuje, a to ne može da uradi – onda prođe kroz nas kao kroz patku kada proguta celu ribu. Dakle, nema ulaska u krvotok, pa u ćelije i posledica jeste nedostatak energije.

Najčešća greška u zapadnom svetu jeste prevelika konzumacija šećera, ugljenih hidrata (grickalica, pica, hlebova, glutena…), kao i mlečnih prozivoda – svaki četvrti-peti pacijent koji dođe kod mene ima neku senzitivnost, reaktivnost ili alergiju na neku od tih komponenata.

Nisam protivnik glutena, pice, žitarica, mleka, ali jednostavno se u našoj kulturi uzima previše toga. Kad se nešto previše uzima, onda se sistem zaguši i telo nema vremena da se oporavi.

Rekao sam Novaku: ‘Tebi treba energije koja se opušta u telu lagano u toku meča‘.

Šećeri su ogroman problem jer se najviše unose prosti šećeri, a oni su kao bomba za ćeliju. Kažem “bomba“ jer vas uslovno govoreći podignu i vrlo brzo spuste – voze te nekoliko minuta, šećerni impuls se podigne na vrhunac, a onda igra naglo pada. Čujete da sportisti to komentarišu kada kažu ”teške mi noge”.

Slatka pića su čista hemija, katastrofa, veliki marketing. Kada je čovek mlad, još i može da se izbori sa tim lošim stvarima, ali kasnije se konstantnom upotrebom napravi pometnja sa metabolizmom i hormonima, telo se zbuni.

Šećer treba da se uzima iz voća – to je kompleksni šećer koji u telo ulazi po potrebi.

Kompleksni šećeri dižu te postepeno i održavaju te, pa pravi sportista priprema telo tim finim šećerima – kada ide na trening ili meč, gricka urme, suve šljive, smokve, kajsije…

Uvek svojim sportistima kažem da mogu da ubace u plastičnu kesicu i negde usput mogu da pojedu nekoliko npr. suvih šljiva, smokava itd, tako imaju dovoljno kvalitetnih šećera za meč ili trening. Osim toga, dobro je dodati i orašasto voće poput badema ili oraha jer oni poseduju kvalitetne minerale i masne kiseline.

Pročitajte i… Svako jutro započnite jednim od ovih 5 napitaka, Novak Đoković ih redovno konzumira

Ne samo za telo, adekvatna ishrana neophodna je i za razmišljanje. Ako hranimo mozak kvalitetnim mineralima, dobrim masnim kiselinama, onda je on opušteniji, uz manje napora sabira i oduzima – logički i intuitivno lakše dolazimo do pravih zaključaka i donosimo bolje odluke.

Prosti šećeri čine mozak nervoznim, ne uspevamo da razgraničimo važne od nevažnih informacija. Sa kompleksnim šećerima imamo “respond to situation“, a sa prostim “reaction to situation“.

“Respond“ je adekvatan, pametan odgovor tela na spoljašnji stimulus, a “reaction“ je instinktivna reakcija bez promišljanja – neadekvatna je i ne donosi željene rezultate.

Jedan banalan primer, da objasnim plastično – sedimo za stolom u kafiću, na drugara iz šale bacim jednu od onih plastičnih kafenih kašičica. Možemo da se nasmejemo i on da je vrati natrag, to je “respond“. A možemo i da se posvađamo. To je “react“. 

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje