Zdrava ishrana – Zabluda u koje ste godinama verovali

Zdrava ishrana često ume da bude konfuzan pojam

Trend nutricionističkih teorija o pravilnim obrocima godinama je na vrhuncu, ali čak i oni koji su dobro upoznati sa principima zdrave hrane često imaju potpuno pogrešna uverenja.

Naime, poslednjih nekoliko godina zdrava ishrana postala je jedna od glavnih tema u razgovorima, a pitanje “na kom si režimu” aktuelnije je od “koji si znak u horoskopu”. Međutim, to što se o ishrani često i priča i piše, ne znači da ne postoje mnoga pitanja na koja nismo dobili pravi odgovor. Nije malo ni zabluda koje su se do te mere odomaćile da ih ljudi prihvataju kao stopostotnu istinu. Da bismo njihov broj bar malo smanjili, obratili smo se dr sc. med. Tatjani Mraović.

Nutricionistički plan čišćenja organizma posle praznika: 7 detox dana

Postoji li razlog za izbegavanje mleka i mlečnih proizvoda, koje je postalo “moderno” poslednjih nekoliko godina?

– Mlečni proizvodi imaju svoje mesto u našoj ishrani, posebno oni fermentisani. Mislim da ih ne treba izbegavati, pogotovo ne u populaciji mladih. Vežan su izvor proteina i bogati su kalcijumom. Do dvadesete ili, po mišljenju nekih stručnjaka, dvadeset pete godine, kad se završava čovekov rast, kalcijum se ugrađuje u naše kosti i čini ih čvršćim. Budući da je taj mineral neophodan u mnogim fiziološkim procesima, organizam će ga, ukoliko ga ishranom ne uzimamo dovoljno, “povući” iz kostiju, što će ih učiniti slabijim. U modu su ušli mlečni proizvodi bez masti, ali ja ih nikad ne prepisujem zdravim pacijentima, već samo onima kod kojih lečim metaboličke poremećaje, kao i gojaznim ljudima na redukcionoj dijeti. Zato, ako ste zdravi, slobodno pijte mleko sa 2,8 ili 3,2 procenta masti i bez griže savesti dodajte čorbi kašiku pavlake. Nepodnošenje laktoze je patološko stanje, koje zahteva da se mleko ne konzumira.

Budući da se kroz medije, većinu tekstova više ili manje stručnih često propagira da je kombinacija proteina i ugljenih hidrata u istom obroku mnogo štetna, doktorka otkriva da li je to zaista tako….

– Zaista nije. Naš narod nikad nije pazio hoće li uz parče mesa pojesti malo sira, hleba, ajvara, salatu ili još nešto. Te kombinacije su potpuno prirodne i obeležje su našeg podneblja i srpske kuhinje, a to jeste važno. Ne treba gubiti iz vida ni to da u gotovo svakoj namirnici ima i belančevina, i ugljenih hidrata, i masti. Kad jedete neku namirnicu, u organizam unosite sve tri grupe makronutritijenata, u kojima dominiraju masti, belančevine ili ugljeni hidrati.

Odgovor na pitanje treba li uz šniclu pojesti tri parčeta hleba, a obrok završiti slatkišem vodi nas do druge teme. Naime, želite li da ograničite unos kalorija u organizam, tražeći rešenje u kombinacijama namirnica? Suština je da sebe obuzdamo u pogledu količine hrane u jednom obroku, a ne da se, kombinujući namirnice, veštački ograničavamo. Zdravstveno je potpuno pogrešno jesti samo hranu u kojoj dominiraju proteini ili masti.

Zdrava ishrana ne treba da bude svakodnevno opterećenje

Ljudi koji preko noći žele da promene svoje navike u ishrani, često to rade na sasvim pogrešan način. Recimo, ukoliko želite da izbacite ulje iz upotrebe, važno je da pre toga, prvo naučite da je od izbora ulja na kom ćete spremati hranu važnija njegova temparatura i trajanje.

– Ako prženice spremate na ulju koje je već dva puta korišćeno – eto problema, jer se ono hemijski promenilo. U brzoj hrani, „grickalicama“ koje se prodaju u kesicama, nalaze se biljna ulja koja sadrže transmasne kiseline, a one su veoma štetne za kardiovaskularni sistem. Ako, recimo, odaberete margarin koji ih nema, a takvi postoje na našem tržištu, onda ste stavljajući kašičicu tog margraina u sendvič izbegli opasnost. Dobro je znati da su hladno ceđena ulja prvenstveno dobra za salate. Mada pržena hrana treba da bude što manje zastupljena u našoj ishrani, neće biti problem ako na kašičici ulja, za pet minuta, ispržite parče belog mesa ili dva jajeta. U tako kratkom vremenu mala količina ulja ne može toliko da se promeni da to postane problematično. Još jednom ću naglasiti da istinsku opasnost predstavlja prženje u dubokom ulju, naročito ako je više puta korišćeno. Uzgred, zašto bismo pravili prženice kad možemo da pojedemo tost ili zašto bismo jeli uštipke? Palačinke mogu da se peku i bez ulja, a i zašto biste pojeli više od jedne?

INTUITIVNA ISHRANA: Ishrana bez držanja dijete

Zdrava ishrana – savet plus

koliko patite od hipertenzije ili kardiovaskularnih problema, svakako je poželjno da se oko konzumacje soli konsultujete sa svojim lekarom. Totalno je nevažno da li ćete koristi običnu kuhinjsku ili morsku so, upravo zbog toga što obe u sebi sadrže veliku količinu hlora koji u prekomernom konzumiranju može da izazove rast krvnog pritiska.

– Što se tiče ostalih minerala, morska so ih sadrži u tako malim količinama da su dovoljni samo da joj promene ukus, a nikako da zadovolje potrebe organizma za njima. Kuhinjskoj soli dodat je i jod kako bi se sprečio njegov nedostatak u ishrani. Kalijumova so se koristi u ishrani kada je neophodno izbegavati natrijum u hrani, iz bilo kojih razloga (povišen krvni pritisak, otoci). Ne treba je upotrebljavati bez saveta lekara.

Foto: Guliver/gettyimages