Zdravlje uz zelene listove rukole
Vitamini, minerali i materije koje proteruju toksine iz organizma samo su neki od razloga koji su naveli dijetologe da rukolu svrstaju među povrće koje bi trebalo da bude što češće na našim trpezama. Zeleni listovi oporog ukusa i aromatičnog mirisa najkorisniji su sveži, kao osnova salate.
Jednako prisutna na pijacama i u marketima, ali i u privatnim baštama, rukola je od potpuno nepoznate biljke postala redovna preporuka, kako profesionalnih kuvara, koji ističu specifičnost njenog jedinstvenog ukusa, tako i lekara.
Svojevrsna riznica vitamina A, K i C i dela B kompleksa, idealna je podrška dobrom zdravlju i ukusna prevencija mnogih bolesti.
Osim vitamina sadrži i veće količine vode, ugljenih hidrata i belančevina, ali je bogata i u ishrani bitnim mineralima, pre svega kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i fosforom.
Iako je reč o mediteranskoj samonikloj biljci, nekoliko vrsta rukole lako su dospele među kulture koje se uzgajaju u vrtovima, pa su tako stigle i u srpske najpre plastenike, a zatim i bašte.
Kao i njeni rođaci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe i kelja, rukola stimuliše enzime koji čiste organizam od toksina i potencijalnih kancerogena, te se najčešće preporučuje u prevenciji raka dojke.
Blagotvorno deluje na varenje, jer reguliše i prekomerno izlučivanje želudačne kiseline, čime se efikasno koristi pri lečenju čira i uporne opstipacije.
Dijetolozi često pominju rukolu i kao prirodni izvor energije, zaštitnik srca i čistač krvi, jer hlorofil, kojim je takođe bogata, pomaže da se veće količine kiseonika prenesu u sve delove tela.
Specifičnog oporog ukusa i aromatičnog mirisa, ova biljka je najkorisnija kada se jede sveža u salati, iako neka od važnih svojstava neće izgubiti i kada je dodatak kuvanim jelima.
