Grand kafa sa… Willem Dafoe o filmu koji je uzdrmao publiku, čaroliji Sarajeva i novoj ulozi

Nakon masterclassa na kome je holivudski glumac Willem Dafoe podelio manje poznate činjenice o svom radu, ulogama, pa čak i behind the scenes momentima za koje nismo ni znali da su se desili, mislili smo da nas ne može iznenaditi novim pričama. Međutim, ovom holivudskom glumcu pošlo je za rukom da ljubitelje filmske industrije, novinare i publiku Sarajevo Film Festivala osvoji za sva vremena – kako svojim pričama koje su nas zaintrigirale, ohrabrile i u više navrata nasmejale, tako i svojom pristupačnošću, neposrednošću i otvorenošću.

Tu na Festivalskom trgu, tamo gde se najbolje priče dešavaju, popili smo Grand kafu sa… Willemom Dafoeom. U intimnoj atmosferi, pod pokroviteljstvom Grand kafe, dugogodišnjeg partnera Sarajevo Film Festivala, uživali smo u razgovoru sa glumcem čije čije uloge su promenile istoriju svetske kinematografije i hvatali beleške.

Povratak u Sarajevo: Sećanja, promene & Počasno Srce Sarajeva

Nakon dvadeset i pet godina, Willem Dafoe se vratio u Sarajevo – grad koji ga je i ranije ostavio bez daha, ali sada iz sasvim drugačijeg razloga. Iako nije bio u prilici da duže ostane, utisci su snažni, a razlike očigledne. Ove godine, Willem Dafoe je i dobitnik nagrade Počasno Srce Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj industriji.

Festival je porastao, publika je neverovatno mlada i puna entuzijazma. To me posebno raduje, jer često postoji strah da mlađe generacije gube kontakt sa filmom kao umetnošću. Ovde, međutim, osećam da film još živi, i to snažno. Što se tiče nagrada, trudim se da ih ne doživljavam previše lično. Više od same nagrade, ono što me istinski dotaklo je atmosfera – energija publike, pozitivnost, zahvalnost. To vas podseti zašto radite ono što radite. Uvek je lepo dobiti priznanje, ali ono što me istinski pokreće je susret s publikom koja zaista voli film, koja vam veruje i reaguje iskreno – to je za mene najveća nagrada.

The Birthday Party – jedan od najiščekivanijih naslova

Nakon uručenja nagrade Počasno Srce Sarajeva usledila je projekcija filma The Birthday Party jednog od najiščekivanijih naslova ovogodišnjeg Festivala. Film je premijerno prikazan ove godine na festivalu u Lokarnu, a sada je doživeo i svoju regionalnu premijeru. Uprkos kiši, publika je ispunila salu do poslednjeg mesta, znatiželjna da vidi još jednu transformaciju Willema Dafoea – ovoga puta u ulozi moćnog grčkog brodovlasnika koji na sopstvenom privatnom grčkom ostrvu sredinom 1970-ih organizuje raskošnu proslavu 25. rođendana svoje kćerke Sofije. Film koji je tematski izuzetno snažan, balansira između porodične traume i potisnutih emocija. Dafoeova igra je, kao i često do sada, u svakom kadru jasno vidljiva. Iako je radnja smeštena u Grčkoj, ovaj film je od početka zamišljen kao međunarodni projekat na engleskom jeziku, što je olakšalo stvar jer Dafoe govori engleski i pomalo italijanski. A o tome kako je došlo do ove saranje, rekao je:

Radio sam tada na filmu Inside sa sjajnim rediteljem Vasilisom Katsoupisom, a producent je bio Giorgos Karnavas. Tokom tog rada, Karnavas mi je usputno pomenuo da već godinama ima prava na jednu knjigu koja ga jako zanima – to je zapravo bio materijal koji je poslužio kao osnova za The Birthday Party. Nije mi tada ništa direktno ponudio, samo je pomenuo temu i pokazao neke vizuelne reference. Pomislio sam – zanimljivo je to, period, teme… ali ostalo je na tome.  Ipak, kasnije se pokazalo da mu je producent zapravo bacio udicu. Posle nekog vremena, rekao mi je: ‘Želeo bih da igraš tog lika.’ Ja sam bio iznenađen – ‘Stvarno? Pa taj lik je toliko daleko od mene, jesi li siguran da je to dobra ideja?’ A on je samo rekao – ‘Apsolutno’. I onda sam pogledao filmove reditelja, Miguel Jimenez, posebno film Chaika, koji me je oduševio. Pomislio sam – kako je moguće da ranije nisam čuo za ovog čoveka? To mi je bila prava radost – otkriti novog umetnika sa takvim izrazom.

Svaki put kada snimaš film, ti zapravo stvaraš jednu kreativnu porodicu, rekao je Dafoe, govoreći o iskustvu rada na filmu The Birthday Party. Dafoe je govorio o tome kako se na setu, neplanirano i spontano, stvara osećaj zajedništva koji neretko preslikava odnose među likovima. U tom smislu, postaje posebno uzbudljivo kada se dinamika između glumaca na ličnom nivou poklopi sa onom u scenariju.

Glumica Emma Suarez i ja se nismo prethodno poznavali, ali između nas se brzo uspostavila neka vrsta razumevanja, odnos u kom je bilo sasvim prirodno pretvarati se da smo bivši partneri ili da ćemo to tek postati. S druge strane, sa glumicom koja je igrala moju ćerku postao sam jako blizak. Imamo veoma različite načine rada, ali kao osobe smo se lepo povezali. Već sam je ranije gledao u drugim projektima i bio sam oduševljen njenim talentom.

Za njega je gluma mnogo više od pukog izvođenja – to je, kako kaže, veština pretvaranja, ali i proces koji se oslanja na poverenje. U filmu se susreo sa internacionalnom ekipom – glumcima iz Španije, Finske, Velike Britanije, iz različitih gradova i kulturnih sredina – što je dodatno obogatilo čitavo iskustvo. Zanimljivo je bilo raditi sa toliko različitih stilova i glumačkih škola. Svako donosi nešto svoje, ali kad se spoji, sve to može da funkcioniše sjajno.

Saradnja sa Robertom Eggersom i novi projekat Vukodlak

Rad sa Robertom Eggersom za njega je uvek posebna prilika. Prema njegovim rečima, njegova posvećenost detaljima, jedinstvena vizija i zahtevni pristup režiji čine svaki projekat neponovljivim iskustvom. Sa njim je već radio na filmu Nosferatu, koji je gledao više puta jer ga svaki put iznova fascinira njegov umetnički izraz i način pripovedanja.

Što se tiče novog filma Vukodlak (Werewolf), mogu da podelim nekoliko detalja, iako još uvek postoje ograničenja oko javnog iznošenja informacija. Radnja je smeštena u Englesku 13. ili 14. veka, u periodu kada je zemlja bogatila zahvaljujući vuni i stočarstvu. Međutim, problem predstavljaju vukovi, a kraljevi angažuju ratnike – povratnike sa Krstaških ratova, obučenih u veštine mačevanja – da očiste zemlju od ovih opasnih stvorenja. Film prati upravo tu priču, a naziv Vukodlak nagoveštava prisustvo nečeg natprirodnog, posebnog među tim vukovima. Ja igram lovca, lik koji je složen i interesantan, i zaista sam uzbuđen što ću ponovo raditi sa Robertom Eggersom, čija je režija izazovna, ali istovremeno izuzetno kreativna i podsticajna.

Foto: Pero Arsenijević