Nakon dugog perioda u kome se povukla iz javnosti, Pamela Anderson ponovo je u centru pažnje. Vratila se stilskom samopouzdanju koje je izazvalo uglavnom pozitivne reakcije kada je počela da promoviše no-makeup izgled, svestrano negujući autentičnost bez filtera. Sada, pažnju publike sve više privlači njen rad na rimejku kultnog filma Goli pištolj, u sjajnom tandemu sa Liamom Neesonom. Uz to, mnogi šapuću o njihovom romantičnom odnosu, Neeson je otvoreno hvalio Pamelu, dok su i članovi njihovih porodica nekoliko puta dosad izrazili želju da njih dvoje započnu ljubavnu vezu… Za razliku od perioda pop kulture 90-ih, kada se Pamela najčešće povezivala sa Baywatch imidžom, u poslednjih nekoliko godina ona neumorno gradi reputaciju ginofilike: ljubiteljke umetničkog filma, pažljivo birane i dublje inspirativne filmske tradicije.U nastavku vam otkrivamo koji su to omiljeni filmovi Pamele Anderson.
Omiljeni filmovi Pamele Anderson
Tokom gostovanja u legendarnom Criterion Closet serijalu, Pamela je iznenadila publiku listom klasičnih evropskih filmova i reditelja koje poštuje – od francuskog novog talasa (French New Wave) do Bergmana i Kiarostamija. Njena kolekcija otkriva posvećenost, znanje i strast koja, kako kaže, prkosi površinskom imidžu i potvrđuje da Pamela zaista poznaje i voli film. Nije samo nekadašnja zvezda – ona je sada glas umetničke filma, koji nas podseća na lepotu introspektivnog pripovedanja. Pamela svoj filmski ukus gradi na klasicima evropske i poetske kinematografije, birajući dela iz 50-ih i 60‑ih koja i danas inspirišu. Pretežno su to stari filmovi: francuski, italijanski i švedski autoriteti, uz elemente američke nezavisne škole. Evo filmova koje Pamela Anderson neprekidno preporučuje – svaki sa sopstvenom snagom i značajem.
La Piscine (1969)
Ovaj francuski psihološki triler reditelja Jacques Deraya savršeno oslikava Pamelinu ljubav prema eleganciji i tenziji. Radnja na obali plavog jezera u Francuskoj oslikava tragove ljubavi i prevara sa hladnom sofisticiranošću. Romy Schneider i Alain Delon čine dramatično jezgro filma – s minimalnim dijalozima, ali maksimalnom emotivnom energijom.
Blue Velvet (1986)
David Lynch donosi mračnu, neo-noir priču o skrivenim mračnim tajnama idiličnog američkog grada. Pamela je fascinirana Lynchovom atmosferom i otkačenom suptilnošću. Pamelina preporuka ovog filma potvrđuje ljubav prema neobičnim, neočekivanim narativima sa jakom emocionalnom i vizuelnom snagom.
La Vérité (1960)
Brigitte Bardot glavna je zvezda ovoga snažnog i emotivnog filma Henri-Georges Clouzota. Suočavanje sa istinom i moralne dileme koje film istražuje snažno rezoniraju s Pamelinim vrednostima autentičnosti, ali i kritičkim pristupom pop-kulturi.
Breathless (1960)
Jean-Luc Godard redefinisao je kinematografiju, a Pamela ističe da ovaj film odiše slobodom i buntovništvom.
La Strada (1954)
Federiko Felini donosi dirljivu priču o ljubavi i nemoći u kinu skitnica i putujućih performera. Pamela je dirnuta emocijom i iskrenošću priče, koja simbolizuje ranjivost, dostojanstvo i nostalgičnu lepotu ljudskih iskustava.
Elevator to the Gallows (1958)
Ovaj krimi klasičan film Louisa Mallea uvlači gledaoce u misteriozni svet neočekivanih posledica malih zločina. Pamelu u filmu hvali atmosferu, minimalizam i tenziju – film koji dokazuje da šapat u priči može biti jači od eksplozije.
Wanda (1978)
Barbara Loden snimila je ovaj introspektivni portret žene koja luta kroz život bez jasno definisanog cilja. U Wandinoj priči vidi se ljudskost i nesavršenost koje retko dobijaju prostor vodećih filmskih žanrova.
The Koker Trilogy (1987–1994)
Iranski reditelj Abbas Kiarostami na Pamelinoj listi simbolizuje poetski realizam: priče koje balansiraju između dokumentarnog i fiktivnog, tražeći smisao u svakodnevici. Filmovi su meditativni i reflektivni.
Summertime (1955)
Romantična drama Davida Leana sa Katharine Hepburn u glavnoj ulozi, prelepo prikazuje usamljenost i ljubav u Veneciji. Pamela je očarana elegancijom, filmskom fotografijom i jednostavnom hermetičkom emocijom.
Persona (1966)
Ingmar Bergman istražuje identitet, komunikaciju i psihičku povezanost između dve žene. Pamela doživljava ovaj film kao umetnički vrhunac – reflektivno iskustvo koje oblikuje njeno poimanje filma kao duboko psihološke forme.
Fists in the Pocket (1965)
Italijanski režiser Marko Belokio donosi hrabar, provokativan portret porodice u rasulu. Film istražuje moralnost, ludilo i otpor – vrednosti koje Pamela očito poštuje i koje potvrđuju njen afinitet za filmove koji se ne boje provokacije.
Filmovi koji se urežu u pamćenje
Kao što ste videli i sami, među žanrovima jasno dominiraju psihološka drama, poetski realizam i introspektivna priča – filmovi koji ostaju u pamćenju mnogo duže nego trendovske blokbaster produkcije. Pamela je, po sopstvenim rečima, stara škola – voli Romy Schneider iz La Piscine, fascinirana je nevinošću Persona (Bergman) i neraskidivo povezana s energijom Fellinijeve La Strada. Njeni izbori potvrđuju da ona nije samo filmski potrošač – ona promoviše umetnost starog svetskog formata.
Foto: Tim P. Whitby, Sebastian Reuter, Andreas Rentz / Getty Images
