Jedan od najbržih načina da dobijete cool, gotovo editorijalni vibe doma jeste da ubacite poneku coffee table knjigu. Osim što vizuelno upotpunjuju prostor, ova vrsta knjiga često postaje i tihi statement o onome ko ste vi i čemu se divite. A ako tražite idealan poklon za prijateljicu koja voli umetnost, modu ili jednostavno život u njegovim najestetičnijim oblicima, pitanje je samo pronaći onu pravu. Ovoga puta, ona sa najslađim (roze!) koricama stiže iz Pariza. Let’s take pics we can never post, delo koje potpisuju Marine Neuilly i Thomas Lélu, nije samo knjiga za stočić. Ona je i sentiment koji mnogi od nas poznaju, ali i nežan podsetnik da prelistamo galeriju u telefonu i obratimo pažnju na drage fotografije koje iz različitih razloga nikad neće ugledati svetlost dana (Ili bar društvene mreže).
Marine Neuilly i Thomas Lélu: Duo iza Let’s take pics we can never post
U eri u kojoj se sve meri brojem lajkova, sejvova i repostova, francuski duo Marine Neuilly i Thomas Lélu predlažu nešto radikalno drugačije. Ne, ideja nije da fotografije ponovo postanu intimne. Naprotiv, ova knjiga za stočić je zapravo prepuna polaroida koje možda ne bi prošle kriterijume Instagram guidelinesa. Ne dozvolite da vas njene preslatke pink stranice zavaraju. Unutrašnjost je pravi produkt kolaboracije dvoje vizuelnih umetnika. Marine Neuilly stoji iza fotografija koje su uparene sa aforizmima u plavoj boji po kojima je Thomasov Instagram feed prepoznatljiv. Na fotografijama se nalaze raw momenti devojaka ufotkani polaroidom koji prilično podseća na Tumblr eru. Njihova knjiga Let’s Take Pics We Can Never Post, objavljena u saradnji sa 0fr. Editions, dolazi kao vizuelni podsetnik na jačinu ženske lepote.
Era digitalne poezije – da li smo svi umetnici?
Živimo u vremenu kada je svako digitalni umetnik, a sve češće i digitalni pesnik. Još otkako je Rupi Kaur otkrila tajnu formulu za instant okupljanje publike i akumulaciju lajkova sve češće vidimo da se artisti opredeljuju za ovaj put. Zašto to funkcioniše? Jednostavno, sadržaji su pitki, kratki i vizuelno atraktivni. Nekada stvari ne moraju da budu kompleksne da bi u publici probudile određena raspoloženja. Možda poenta i jeste u tome. Let’s Take Pics We Can Never Post” funkcioniše kao kapsula jednog vremena – doba kada je svaka emocija već filtrirana kroz dobar font i lepu fotografiju. To nije umetnost koja pokušava da nas uzdrma, već da se nasmejimo i kažemo – aw, slatko. I u tome je njena iskrenost. Knjiga ne pokušava da bude više nego što jeste. Ona je svedočanstvo o trenutku kad smo svi počeli da živimo u feedu. Ipak, ako knjigama sudimo po estetičnosti koricea, presuda je ovde jasna – it’s cute.
Foto: Instagram: @thomaslelu, @ofrparis, @tl_archives, @marineneuilly, @constanzapiaggiostudio
