L&Z TV Review: Treća sreća za „The Gilded Age“ – Serija konačno postaje ono što je obećavala?

Priznaćete i sami: zaista nije bilo lako biti fan serije The Gilded Age. Ova HBO kostimirana drama u prvoj sezoni bila je na meti žestokih kritika zbog svojih tanko napisanih zapleta i mizerno plitkih, gotovo nevidljivih uloga, bez ikakvih oštrih konflikata i sa čudnom sentimentalnošću prema protagonistima tajkunima – i to su bile samo kritike objavljene na portalima. Kada se serija vratila 2023. godine sa drugom sezonom, pristupili smo gledanju kao da posmatramo televizijski saobraćajni udes: očekivali smo još jednu skupu TV katastrofu… Ali na naše iznenađenje, ispostavilo se da je serija konačno počela da dobija smisao – uvođenjem nečega što je ličilo na zaplete i dobru glumu. Zato je pravo zadovoljstvo (i pozitivno iznenađenje!) što se u trećoj sezoni ovaj tend nastavlja – iako seriji još uvek fali dosta da bi zaista mogla da se nazove prestižnim televizijskim ostvarenjem, kako se oduvek predstavljala. U svojih osam epizoda, nova sezona donosi preokrete, skandale, slomljena srca, horor – i naravno, više ekstravagantnih šešira nego što ih je ikada viđeno na Čerčil Daunsu (Churchill Downs). Priče koje su nekada delovale beskrajno duge sada se odvijaju mnogo bržim tempom, kako i dolikuje jednoj sapunici, a više likova se po prvi put suočava sa posledicama svojih postupaka. Prvi put smo se iskreno radovali svakoj epizodi, umesto da imamo osećaj kao da smo zauvek zarobljeni u salonu u kojem je Agnes van Rhijn (Christine Baranski) provela čitavu prvu sezonu. Ali može li The Gilded Age ikada postati nešto više od puke eskapističke (beg od stvarnosti prim. prev.) fantazije – i treba li to uopšte da očekujemo od nje?

Treća sezona serije The Glided Age obećava da ispuni očekivanja publike

Zaista je iznenađujuće koliko je u ovoj novoj sezoni The Gilded Age napravljen ozbiljan pomak ka dubljoj tematskoj suštini. Više nije sve u raskošnim kostimima i romansama – iako ih još uvek ima dosta – deluje da Julian Fellowes (kreator serije) iskreno žele da preispitaju predrasude koje stoje u osnovi sve te glamurozne fasade letnjih vila u Njuportu. Likovi su ove sezone sve češće i nepravedno isključeni ili maltretirani zbog svoje rase, klase, pola, bračnog statusa ili seksualnosti. I, za razliku od ranije, kada su ove teme bile usputne ili samo narativni alat, sada se o njima zaista diskutuje – kako među likovima, tako i među gledaocima. Po prvi put, čak i Agnes se pita: da li je u redu da beli lekar odbije da leči njenu sekretaricu Peggy Scott (Denée Benton) samo zbog boje kože? Bertha Russell (Carrie Coon) i Caroline Astor (Donna Murphy) razmišljaju: da li je pravedno da visoko društvo isključuje razvedene žene, čak i kada one nisu krive za raspad braka? I koliko su ove bogate žene zaista moćne, kada i dalje nemaju pravo glasa i mogu biti prisiljene na brak? Da budemo jasni – iako je u pitanju drama o višem i nižem staležu, The Gilded Age nikada nije bila naročito zainteresovana za siromašne. Ovde sluge mogu napredovati samo zahvaljujući izgledu – kao što je slučaj sa Turner (Kelley Curran), služavkom koja se udala za bogatog starijeg gospodina – ili inteligenciji, kao što je John Trotter (Ben Ahlers) na ivici bogatstva zahvaljujući svom izumu. U prošloj sezoni imali smo jednu scenu u kojoj George Russell (Morgan Spector) posećuje porodicu štrajkačkog vođe, ali u većini slučajeva zidovi serije čine da i likovi i gledaoci ostanu potpuno neupućeni u realni život većine ljudi tog doba. Provozaj se po Fajv Pojnts (engl. Five Points, siromašna četvrt u Donjem Menhetnu koja je u 19. veku bila poznata po ekstremno siromašnom stanovništvu i visokoj stopi kriminala) i reci mi da nisi zadovoljan svojim životom, kaže Agnes u jednom trenutku – kao da bi ona (ili serija) ikada zakoračili u taj deo grada… Nije ni čudo što Ada (Cynthia Nixon) veći deo sezone pokušava da nagovori svoju poslugu da potpišu zavet trezvenosti, dok kuvarica, gospođa Bauer (Kristine Nielsen), želi samo da se nakon napornog dana opusti uz nekoliko nemačkih piva. U tom kontekstu, da li zaista treba da zamerimo jednom liku iz službe što prodaje tajne svojim poslodavcima novinarima? Kako sam(a) kaže: Volim gazdaricu, ali novac je novac. Pošteno!

Ima još prostora za poboljšanje

Iako je serija uvek imala plemenitu nameru da prikaže život Afroamerikanaca tog vremena kroz Peggy i njenu porodicu, The Gilded Age je dugo delovala kao da vodi dve odvojene serije – belu i crnu – od kojih je prva dobijala više pažnje i nijansi. To se sada menja. U jednoj sceni, Agnes dolazi kod Peggyinih roditelja, Dorothy (Audra McDonald) i Arthura (John Douglas Thompson), kada im se ćerka razboli, što dovodi do napete i uzbudljive konverzacije. (Čak ni tada, par ne zna da li treba da uđe na prednja vrata ili kroz ulaz za poslugu.) Ove sezone uveden je i lik koji igra Phylicia Rashad – nadmena majka Peggyinog potencijalnog udvarača – čiji koloristički stavovi i mišljenje o bivšim robovima dodatno osvetljavaju kompleksnosti Afroameričke zajednice tog vremena. The Gilded Age nikada nije bila sigurna da li treba da svoje centralne likove, bogate i ambiciozne Berthu i Georgea, prikaže sa poštovanjem ili gnušanjem. Uglavnom su im se klanjali, iako su oni oličenje sirovog, neulepšanog kapitalizma. Zato je osvežavajuće što ih ove sezone serija konačno prikazuje u nešto negativnijem svetlu – njihova nezasita ambicija i pohlepa dovode do krahova u porodici i retkih momenata samopropitivanja. Ne zameram ti što si nemilosrdna. Divim ti se. To je ono što nas spaja, kaže George Berthi u jednoj sceni. Ali ja sam nemilosrdan u poslu, ne prema ljudima koje volim, glasio je odgovor. Ipak, ne možemo a da ne pomislimo da bi serija još više profitirala kada bi Carrie Coon, nakon svog izvanrednog nastupa u The White Lotus, imala prostora da se zaista pokaže – kao neka Marie Antoinette Pete avenije. I da, bila bi to prava televizijska gozba!

Foto: IMDb