ANTIEJDŽING PROBLEM: Šta kad pređemo četrdesetu?

Oskarovka Helen Miren prelepo izgleda na naslovnoj strani magazina Allure u 72. godini, zato što voli svaku svoju boru. Svesna je da je svakim danom sve starija, ali želi da izgleda i da se oseća sjajno dokle god može. Ipak, ona je glumica i u redu je da joj se vreme ocrtava na licu, čak je i poželjno zbog uloga. Baš iz tog razloga nas je zanimalo kako se sa godinama nose one žene kojima posao u velikoj meri zavisi od fizičkog izgleda, mladolikosti lica, kondicije, gipkosti tela… I šta se desi kad se suoče sa činjenicom da je došao trenutak da se povuku?

… balerina

AŠHEN ATALJANC

Potpuno opušteno sam dočekala četrdesete, jer žena tada tačno zna šta želi a šta ne i koji su joj prioriteti. Nekako je sve mnogo lakše nego sa 20. Relativno kasno sam dobila decu, tako da sam sa 40 imala dvogodišnje dete, a u 41. bila ponovo trudna, pa mi ove godine u velikoj meri obeležava porodični život. Ali, nisam prestala da se bavim svojim poslom. Balet od mene iziskuje veoma veliku fizičku aktivnost, tako da ne vežbam intenzivno, kao kad sam bila igrač. Ali, s obzirom na to da kao predavač imam i po nekoliko klasova dnevno – a klas podrazumeva da sam sat i po na nogama, uz to sam i mama dvoje dece, ne stajem od pola sedam ujutru do deset uveče. Aktivna sam sve vreme, nikad nisam ni prestala da budem. Klasove sam držala do devetog meseca trudnoće, vrlo brzo sam posle porođaja nastavila da radim, pa se dešavalo da i sa bebom u marami držim časove.

Za baletskog igrača najbolji je period oko tridesete godine, jer tada već ima iskustvo i životnu zrelost da može da donese uloge i da taj rad prihvati na pravi način. Za mene su godine između 30. i 40. bile najbolje u karijeri. Tada umete pametnije da radite sa svojim telom. Znate kako da iskoristite svoje potencijale. U treningu ste, postajete jedno sa veštinom svoje igre. Ja sam prestala da igram u 42. godini. Prosto se nametnulo tako. Posvetila sam se pedagoškom radu, rodila drugo dete i to je nekako bio prirodni tok. Ne znam kad bih igrala i da mogu, a ispunjava me posao pedagoga. I dalje živim uz svoje đake, koji su već igrači u kompanijama i stipendisti u raznim gradovima Evrope, tako da sam vrlo zadovoljna njihovim uspesima. Generalno, to je vrlo individualno. Auto se ne gleda prema tome koje je godište, nego koliko je kilometara prešao. Ja sam 27 godina bila aktivan igrač i nekako mi se stvarno učinilo da je to dovoljno. Počela sam da radim rano, sa 16, i onda mi je u 42. bilo dosta te odgovornosti izlaženja na scenu. Pozorite je divno i uvek će biti moj dom, ali i dalje sam tu na neki način prisutna, samo sad iza scene.
Baletskim igračima je držanje časova jedna od alternativa. Prevazilazeći prepreke i učeći kroz svoj život, lakše pomažem mladim ljudima i deci da prođu kroz sve što ovaj posao nosi. Na samom početku moraju da znaju zbog čega su tu, moraju da imaju motiv. U suprotnom neće moći da izdrže. Kad imate dobar motiv, za njega se hvatate u trenucima krize. Jedan motivacioni trener je rekao: „Kad krenete u proces transformacije i rada na sebi, imate osećaj da se ceo svet srušio na vas. Kad sednete u avion, obično vam kažu “polećemo, vežite se”, jer to je period kad će vam biti teško. Dobar motiv je taj koji vam ne da da odustanete. Ja sam imala neminovnu potrebu da radim to što radim. Ja sam imala teško detinjstvo i mislim da bih možda bila na nekim terapijama da nije bilo baleta. Za mene su moje probe i predstave bile terapeutske.

Što se tiče mog tela i odnosa prema godinama, moram da priznam da se nikad nisam osećala tako dobro, kao sad kad sam prešla 45. Tome je svakako doprinela životna sigurnost – imam porodicu, dvoje dece, karijeru iz snova, čoveka koga volim, koji je divan otac, imam svoj biznis, šta god poželim ostvaruje se, naravno, uz prepreke koje se prevazilaze, ali verujem da je svaka prepreka jedna lekcija koja me čini bogatijom.

Rad na sebi u mom slučaju podrazumeva fizički trening. To je nešto na šta je moje telo naviklo. Čak sam imala i savet psihologa da ne smem da prestajem. Zatim, podstiču me video radionice, literatura, moja deca, koja su mi najveća inspiracija. Brinem i o svom fizičkom izgledu. Koristim potpuno prirodnu „Haoma“ kozmetiku. Žena koja je pravi postala je moja prijateljica i ona mi pravi personalizovan parfem, kreme, a po potrebi i losione za kožu, antirid, maske i sapune. Odlazim redovno na tretmane kod kozmetičara. Ne propuštam vreme za negu. I kad sam dojila decu i spavala tri sata dnevno, nisam propustila da namažem puter na telo i preventivno stavim anticelulit kremu. Ako treba, oduzmem sebi od sna. Znate kako kažu – kad vam je do nečeg stalo, vi to uradite, kad vam nije stalo, uvek nalazite izgovore. Ja i dalje svakodnevno pomeram svoje granice. Moj životni moto je rečenica koju sam pročitala kad sam bila u ranim dvadesetim. U Geteovom „Faustu“ stoji: „Sa malima činiš dela mala, uz velike i mali rastu“.

Priredila: Maja Šarić

Foto: Thinkstock

Ostatak teksta pročitajte u štampanom izdanju magazina „Lepota i zdravlje“