Istina o BLANŠU

Kad se kaže „blanš“, svi pomisle na kosu poput metle – oštećenu, suvu i iskrzanu. Ovo su činjenice koje morate znati:

Vrste
Blanš je preparat koji razgrađuje pigmente u dlaci, te ima jednu jedinu ulogu – da posvetli kosu. Proizvodi se u formi kreme i praha. Blanš u kremi koristi se isključivo za izbeljivanje korena, dok se blanš u prahu primenjuje za beljenje kose i izvlačenje pramenova. Blanš u prahu može biti plavi ili beli. Beli se koristi za tamnu kosu, a plavi, kojim se neutrališu žuti tonovi, za kosu koja je žuta, narandžasta ili svetlosmeđa.

Hidrogen
Za to što blanš prati „loš glas“, krivi su nestručni frizeri, koji ne znaju pravilno da koriste ovaj preparat. On se ne koristi sam, već u kombinaciji sa hidrogenom, koji je glavni i osnovi aktivator blanša. Postoje četiri vrste hidrogena – od 3, 6, 9 i 12 procenata. Svaka kosa je specifična i mora da se tretira na poseban način. Međutim, frizeri često rade šablonski, pa tako, na primer, za svaku mušteriju koriste hidrogen od 6 procenata. Za nekoga je to optimalno rešenje, pa će blanširanje uspeti. Međutim, većini neće odgovarati baš takva kombinacija, pa će kod njih doći do neželjenih efekata – isušivanja kose, žutila, nejednakog ispiranja boje… Dakle, frizer mora tačno da zna koju količinu hidrogena mora da pomeša sa blanšom da bi postigao željeni efekat.

Zagrevanje
Drugo pravilo koje bi frizeri morali da poštuju sastoji se u tome da blanš ne treba zagrevati. Koliko god da je iskusan i stručan, frizer na prvi pogled ne može da proceni kako će nečija kosa da reaguje na blanš. Zato, kad nanese preparat za izbeljivanje, mora da kontroliše proces. Međutim, zagrevanje ne može da se kontroliše, pa ako se kosa na koju je nanesen blanš izloži toplotnim aparatima, vrlo brzo može da se isuši.

Vreme
Frizer mora da proceni koliko će vremena biti potrebno da kosa određene pigmentacije izbledi. Na primer, ako neko ima prirodno plavu kosu, dakle malo pigmenata u vlasima, dovoljno je od pet do deset minuta da ona posvetli. Ako je kosa tamna, potrebno je više vremena. Međutim, ne postoji neko opšte pravilo o tome koliko blanš treba da stoji na kom tipu kose – svaka zahteva poseban pristup. Kosa može da bude ravna, talasasta i kovrdžava. Zatim imamo onu čija je dlaka tanka, srednje debela ili debela. Takođe, postoji i podela na prirodno suvu kosu i onu koja u sebi ima mnogo vlažnosti. Svaki frizer može odmah da vidi kom tipu pripada koja kosa. Međutim, radi adekvatnog tretiranja kose, mora se obratiti pažnja i na promene koje nastaju tokom života i izloženost nekim posebnim okolnostima. Kosa, na primer, može da bude isušena prethodnim blanširanjem ili usled izloženosti prejakom suncu. Pošto je sve ovo teško proceniti na prvi pogled, frizer bi trebalo svakih minut-dva da nadgleda kako blanš deluje.

Zone glave
Glava ima tople i hladne zone. Tople zone brže reaguju na blanš. Zato, kad se posvetljuje cela kosa, treba krenuti od vratnog dela, koji je hladna zona. Ako se krene od čeonog dela, koji je topla zona, dobija se neželjeni efekat – taj deo biće svetliji od donjeg.

Regeneracija
Ako tamnokosa devojka hoće da postane plava, mora prvo da se blanšira. Međutim, ako bi se ofarbala odmah nakon prvog blanširanja, postoji realna opasnost da joj kosa bude šarena. Blanš izvlači pigmente iz strukture dlake, ali ukoliko pigmenata ima mnogo, jedan proces je nedovoljan, pa se blanširanje mora ponoviti. Od izuzetne je važnosti da se između dva blanširanja napravi pauza tokom koje će se kosa regenerisati. Nekad je dovoljno nedelju dana, nekad dve, ali najbolje je kosu u međuvremenu „hraniti“ profesionalnim preparatima koji će joj pomoći da se oporavi. Frizer mora da bude realan i da klijentkinji objasni da treba da bude strpljiva ako želi da kao krajnji rezultat dobije svetlu, zdravu kosu, ujednačene boje. Crna devojka prvo može da se ofarba u tamnije smeđe, pa u svetlije smeđe, pa u tamno plavo i na kraju – postane prava plavuša. Dakle, mora da se radi stepen po stepen, dok se ne dobije željena boja.