Toksična produktivnost: Evo kako da izađete iz začaranog kruga!

Toksična produktivnost je fenomen s kojim se surećemo svi, a da toga čak nismo ni svesni!

Svetska zdravstvena organizacija je još pre dve godine dodala „burnout na radnom mestu“ u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, što je omogućilo mnogim stručnjacima i osobama koje pate od „pregorevanja“ na poslu da više saznaju o tom specifičnom problemu, kao i da upoznaju mehanizam oporavka.

Iako smo svesni burnouta, manje smo svesni  da nismo u stanju da uspostavimo granice između radnog i slobodnog vremena. Tehnologija nam omogućava da i kad smo na godišnjem imamo pristup poslovnim e-mailovima, a neko od kolega koji vas menja ili radi “drugu” smenu može vas u bilo kojem trenutku nazvati kako bi vas „samo nešto priupitao“.

Toksična produktivnost – sve veći problem

Iako zvuči poprilično bezazleno, ovo je zapravo obaveza – da stalno budemo produktivni i razmišljamo o poslu. Produktivnost, kao i sve drugo, ima svoje granice, pa nije čudno da nas konstantna “uključenost” u posao i dostupnost kolegama zapravo čini manje produktivnima. Imamo manje i mentalne i fizičke energije, što rezultira nedostatkom motivacije i učinkovitosti. I naravno, pomišljamo sve češće o promeni posla.

– Toksična produktivnost ne popušta ni kad je zadatak završen. Nakon što tehnički završite s projektom na poslu, možda ćete osećati krivicu što niste uradili više. Za osobe pogođene ovim problemom, ni previše posla nije dovoljno posla, rekla je za Huffington Post Simon Milasas, poslovna trenerka i autorka knjige Radost posla.

Ko je kriv?

Sve je ubrzano. Zbog društvenih mreža i internet portala imamo osećaj da stalno moramo biti u toku s vestima, novostima vezanim za našu profesiju, da prvi nazovemo klijenta… Upravo to dovelo nas je do nerealnih sopstvenih očekivanja koja štetno utiču na našu mentalnu i fizičku dobrobit.

Pojam toksične produktivnosti nije nov. Reč je o zamki “kulture užurbanosti”, osećaju da uvek imate konkurenciju koja “ne uzima dan odmora” i stvara vam teskobu da ćete nešto propustiti. Pandemija je sve to još dodatno naglasila zbog većeg pritiska da budemo prisutni, više radimo i vratimo kompaniju pod kontrolu.

U začarani krug ulazimo onog trenutka kada slobodno vreme počnemo da smatramo sopstvenim zabušavanjem. Na primer, ako vam stvara nelagodu to što odlazite na kafu s prijateljima, umesto da nešto odradite za sutradan, i odmor smatrate izgubljenim vremenom. To je alarm da ozbiljno morate početi brinuti o sebi i da poradite na tome da se zaustavite toksičnu produktivnost, na vreme.

Pročitajte i… Osećate li „duhovni burnout“?

Kako prekinuti toksičnu produktivnost

Kruti Kvazi, licencirani savetnik, sertifikovani stručnjak za kliničku traumu i klinički direktor kompanije „Sesh“, platforme za virtualnu podršku grupama, za RealSimple je osmislio nekoliko saveta kako detektovati i smanjiti ovaj problem.

Zapitajte se: Da li je kompanija u kojoj radite usmerena na čoveka ili na produktivnost?

– Ako je usmerena na čoveka, vaš poslodavac će razumeti vaš pokušaj da odvojite vreme za samopomoć, kaže.

Ako imate tu mogućnost, dogovorite dnevne sastanke tako da između njih imate 10 do 15 minuta kako biste došli do svežeg vazduha, protegnuli noge, jeli ili se hidrirali.

Budite vrlo disciplinirani prema tome da na nekoliko trenutaka tokom dana napravite mini pauze: Udahnite, slušajte muziku ili meditirajte kako biste poništili one (nezaslužene!) osećaje krivice i srama.

Ako vam treba slobodno vreme za mentalni i emocionalni oporavak, uzmite ga.

– Ako postoji rok, nastavite i dovršite posao, ali onda uzmite slobodan dan te sedmice, ako budete mogli, kaže Kvazi.

– Ako ne, planirajte opuštanje tokom vikenda s namerom da se držite podalje od svog računara i posla.”

Postavite i držite se granica koje za vas imaju smisla. Evo nekoliko primera:

• Bez mobilnog telefona za vreme obroka
• Napravite pauzu nakon tri sata mirnog rada.
  Odvojite određene dane/vreme koje ćete provesti sa svojim partnerom, decom, prijateljima.
• Spavajte najmanje sedam sati noću.
• Planirajte barem dva velika raznovrsna obroka dnevno.
• Odvojite se od svojih društvenih mreža, što nas takođe tera na više rada i podstiče osećaj krivice da ne radimo dovoljno.
• Razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Priredila: Redakcija ljepotaizdravlje.hr