Finansijska savetnica otkriva kako da upravljamo svojim novcem (i koristimo ga pametnije!)

Da li razmišljate o tome da je i briga o finansijama zapravo briga o sebi? Ako je vaš odgovor „baš i ne”, vreme je da naučite od finansijske savetnice Karoline Herbut zašto je važno da učimo o novcu, finansijama i raspoređivanju ličnog budžeta.

– Briga o finansijama zapravo je briga o sebi – naglašava Karolina Herbut, finansijska savetnica i biznis kouč (herbutkarolina.com).

Naše blagostanje, tj. opšti osećaj zadovoljstva životom, u velikoj meri zavisi od stanja naših finansija. Drugim rečima, finansijski wellness je bitan za naše zdravlje i naš duh. I zato je ključno da naučimo da upravljamo novcem.

– Kada smo finansijski pismeni, donosićemo odluke na osnovu činjenica i proverenih informacija – kaže Karolina. Bićemo analitičniji i moći ćemo da izaberemo pravu opciju za sebe i svoju porodicu, bilo da se radi o investiranju, štednji ili ostvarenju nekih drugih ciljeva.

– Međutim, treba istaći i koliko je važno da poznajemo sebe i šta nas motiviše da bismo bili srećni i zadovoljni svojim finansijama – upozorava ona. „Ispravne” finansijske odluke ne moraju biti one koje su matematički najbolje. Nekad ćemo doneti odluku koja nas „košta” više, ali ćemo to uraditi svesno, tako što ćemo prethodno razmotriti sve aspekte „za” i „protiv” – sa matematičkog, finansijskog, emotivnog i drugih aspekata koji su nam bitni.

– Često čujem da ljudi kažu “ne umem s novcem”. Iskreno, verujem da ne postoji osoba koja ne ume s novcem. Raspoređivanje ličnog budžeta je veština koja se stiče – samo je pitanje vremena i posvećenosti, a svaki minut uložen u ovu aktivnost višestruko se isplati.
Pa da vidimo, koji su Karolinini odgovori na najčešće postavljana pitanja o ličnim finansijama.

Kako da napravimo finansijski plan za naredni mesec?

Ako govorimo o jednostavnom finansijskom planu u kojem ćemo rasporediti svoje prihode na troškove i štednju, moj savet je da prvi korak bude zapisivanje svih naših izvora prihoda. Zatim treba da zapišemo sve kategorije (grupe) troškova koje se javljaju u jednom uobičajenom mesecu (npr. hrana, režijski troškovi, prevoz, briga o deci, edukacija, lična nega, izlasci…). U narednoj fazi određujemo okvirni iznos koji planiramo da potrošimo na svaku kategoriju i sabiramo sve te predviđene troškove.

Kada ih oduzmemo od prihoda, ostatak predstavlja novac koji možemo usmeriti ka našoj finansijskoj slobodi. Da li će to biti ušteđevina „u slamarici”, štednja u banci, osiguranje života, ulaganje u penzijski ili investicioni fond – na nama je da odlučimo. Postoji i drugi pristup, pri kojem ćemo odmah nakon sabiranja prihoda odrediti koliko novca želimo da nam ostane na kraju meseca, a ostatak rasporediti na troškove.

Važno je da nakon tog prvog meseca tokom kojeg smo zapisivali sve prihode i troškove odvojimo vreme i za kratku analizu – na koju kategoriju smo potrošili najviše novca, da li smo se pridržavali plana, na šta najviše trošimo, postoji li prostor za preusmerenje novca na neku drugu kategoriju… Ovde, takođe, želim da naglasim da ne postoji „savršen” pristup, već svako treba da pronađe model koji njemu lično odgovara i da se pridržava samo svojih ciljeva i planova.

Kako možemo smanjiti mesečne troškove i uštedeti?

Odricanje je najčešće prva asocijacija kad se pomene smanjenje mesečnih troškova. Zato je važno da pre smanjenja troškova odbacimo uverenje da ćemo ostati uskraćeni za sve što volimo ako budemo pravili uštede. Da bismo znali kako da smanjimo troškove, prvo moramo da znamo na šta (najviše) trošimo. Zato je važno da makar jedan mesec odvojimo za praćenje svih dnevnih i nedeljnih troškova i da nakon 30 dana analiziramo gde je naš novac otišao. Tek tada, kada znamo kakva je struktura naših troškova, možemo optimizovati (namerno ne kažem smanjiti) troškove.

Optimizacija troškova bi u ovom slučaju podrazumevala da smanjimo troškove koje procenimo suvišnim i koji nam ne obogaćuju život. Taj novac koji smo uštedeli možemo da preusmerimo na nešto što nam je važnije i potrebnije ili možemo da ga „sklonimo sa strane”. Tokom zapisivanja i analiziranja troškova, često će nam se javiti i neka ideja – za šta bismo mogli da štedimo… To može biti novi telefon, računar, putovanje, pokretanje sopstvenog posla, štednja za školovanje deteta ili za penziju. Bilo šta što zahteva izdvajanje novca tokom određenog vremenskog perioda. Male uštede svakog meseca mogu nam poslužiti i da neprimetno stvorimo i mali fond „za crne dane” ili „zlatnu rezervu”, ili nas mogu motivisati da uštedimo za ostvarenje nekog konkretnog cilja. Ovde možete preuzeti kalendar štednje sa 30 ideja za uštedu.

Kako podeliti troškove s partnerom?

Postoje tri načina podele troškova u (van)bračnoj zajednici. Prva podela troškova podrazumeva da partneri dele troškove po principu 50-50. U tom slučaju, partneri imaju odvojene lične budžete i jedan zajednički budžet, u kojem dele troškove na jednake delove. Druga opcija je da budžet bude 100% zajednički – oba partnera sve svoje prihode usmeravaju ka zajedničkoj kasi, odatle plaćaju račune i zajedno troše i ulažu novac.

Treći način podele troškova s partner(k)om jeste da oba partnera imaju odvojene lične budžete i zajednički budžet, u kojem dele troškove proporcionalno prihodima. Pri odabiru raspodele troškova najvažnije je da niko nema osećaj griže savesti ili da mora da traži „dozvolu” da bi potrošio novac. Da bi se to ostvarilo, bitno je o finansijama što pre i što redovnije komunicirati sa partnerom.

Koji je uspešan način pregovora za povećanje plate?

U mom priručniku Upravljanje ličnim finansijama, prvi savet za dodatnu zaradu i uvećanje prihoda odnosi se baš na razvijanje pregovaračkih sposobnosti. Zahvaljujući ovoj veštini, možemo doći do veće plate, ali i ostvariti razne benefite (što često zaposleni zanemaruju).
Pre nego što krenemo u pregovore, trebalo bi da se dobro pripremimo.

Prvo treba da saznamo da li je davanje povišica i benefita uobičajeno ili ne u kompaniji u kojoj radimo. Što više informacija imamo, naša pregovaračka pozicija biće jača. Zatim treba da se setimo svih rezultata svog rada i da budemo spremni da ih jasno i argumentovano izložimo tokom pregovora. Pre svega da ih tako predstavimo da i poslodavcu bude jasno kako su naši rezultati povezani s pozitivnim rezultatima kompanije, te da poslodavac uvidi da razmišljamo na win-win način. Ukratko, verujem da je ključ u temeljnoj pripremi.

Postoje slučajevi u kojima poslodavac ne želi (ili ne može) da poveća platu, ali je spreman da pruži neki drugi benefit. Neki od primera su obuke i kursevi, privatna pomoć, rad od kuće, fleksibilno radno vreme… Glavno pitanje koje treba da postavimo sebi pre pregovaranja za nefinansijske benefite jeste: „Šta to osim novca poslodavac može da mi ponudi, a da mi to i dalje donosi korist?”. Najkraći savet bio bi da pokušate – najgore je zamišljati šta bi bilo da smo pokušali.

U šta možemo investirati svoj novac?

Neke od standardnih mogućnosti za investiranje novca jesu ulaganja u:
– štednju u banci (dinarska i devizna, oročena i neoročena),
– investicione fondove,
– penzione fondove,
– osiguranje (pre svega osiguranje života može imati štedni karakter).

Pored toga, postoje i druge mogućnosti, od ulaganja u nekretnine, investiciono zlato, akcije, kriptovalute itd. Naravno, tu su i ulaganja u pokretanje sopstvenog biznisa ili ulaganje u nečiji biznis. (Pročitajte i… LAVA: Šta je zapravo novac?)

Bitno je da se o mogućim opcijama ne informišete samo kod poznanika koji su koristili neku od pomenutih mogućnosti već i kod finansijskog savetnika i drugih stručnjaka, svakako na više mesta. Nije svaki štedno-investicioni proizvod dobar za svakog. A svaki je dobar za nekog. Treba da ih birate na osnovu svojih preferencija rizika, ciljeva, očekivane zarade, finansijske situacije itd.

Za kraj, moram skrenuti pažnju na jednu od najčešćih „grešaka”: da se štednja i ulaganje odlažu, pa novac samo „stoji i nije uposlen”. Naspram toga da ne radimo ništa sa svojim novcem, čak i najmanja kamata može biti dobra.

Priredila: Jasmina Ubiparip