Prošlo je više od godinu dana otkako je prijavljen prvi slučaj koronavirusa u našoj zemlji. I dok smo bili zauzeti pranjem ruku, nošenjem maski i socijalnim distanciranjem, medicinski stručnjaci, lekari i naučnici su pokušavali da shvate kakav nas je to virus napao.

Šta smo sve saznali u proteklih godinu dana o virusu COVID-19, saznajte u nastavku.

Koronavirus: Šta smo sve saznali?

Pre godinu dana, naučnici su pretpostavili da se novi koronavirus, SARS-CoV-2, najverovatnije razvio kod slepih miševa, a da se preko drugih životinja naposletku preneo na ljude. Ovo je i dalje najverovatnija teorija, koju zastupa i SZO.

Za širu javnost, ovo zvuči kao početak naučno-fantastičnog filma, ali virusolozi nisu nimalo iznenađeni.

Zapravo, postoji sedam vrsta “ljudskih” koronavirusa, a četiri već godinama cirkulišu među stanovništvom. Smatra se da su ova četiri virusa odgovorna za 30% slučajeva gripa kod ljudi.

Ali SARS-CoV-2 najviše podseća na dva potencijalno smrtonosna: SARS (teški akutni respiratorni sindrom) i MERS (srednjoistočni respiratorni sindrom).

Ono što je neobično kod SARS-CoV-2 jeste što je manje smrtonosan od SARS-a i MERS-a, ali je globalniji, izdržljiviji i ima širi uticaj.

Zašto simptomi koronavirusa toliko dugo traju?

Kod blažeg oblika koronavirusa, simptomi traju oko dve nedelje, ali kod ozbiljnijih, oni mogu da budu pristutni i do šest nedelja.

Međutim, oko 10% zaraženih imalo je simptome mesecima, dok s druge strane, neki od pozitivnih na ovaj virus nisu imali nikakve simptome. I upravo je to ono što zbunjuje naučnike. Uz sve to, ne postoje pravila i od koronavirusa oboljevaju svi, bez obzira na godine.

Post-COVID-19 sindrom takođe ima širok spektar simptoma – od jakog umora, vrtoglavice i mučnine, do glavobolja i gubljenja čula mirisa i/ili ukusa. Isto tako, neki pacijenti su imali samo jedan simptom, a neki čak 15. Stručnjaci i dalje nisu sigurni zašto je kod dece niži procenat zaražavanja nego kod odraslih.

Tokom proteklih godinu dana, lekari i naučnici primarno su se fokusirali na borbu protiv virusa, a cilj je da se uspori širenje virusa – vakcinacijom. (Pročitajte i… Evo šta stručnjaci preporučuju kako da pratite potencijalne simptome COVID-19)

Zašto deca manje oboljevaju od koronavirusa?

COVID-19 je potvrđen kod manje od 10% dece između 5 i 17 godina, a kod onih ispod četiri godine, procent je svega 2%. Stručnjaci nisu sigurni zašto deca ređe oboljevaju, ali jedna intrigantna teorija navodi da je za to odgovoran protein pod nazivom angiotenzin. Deca ga prirodno imaju manje u organizmu, a pokazalo se da se koronavirus vezuje upravo za taj protein i da tako ulazi u ćelije.

Lečenje koronavirusa

Lečenje koronavirusa je, kao što je poznato, veoma raznovrsno i zavisi od simptoma – od medikamenata do bolničkog lečenja i respiratora.

Jedno od najdragocenijih otkrića uključuje deksametazon, standardni steroid koji sprečava da imuni sistem preterano reaguje na novi koronavirus. Takođe, jednostavna strategija pod nazivom proniranje (engl. proning) podrazumeva postavljanje pacijenata na stomak, kako bi lakše disali.

Koronavirus i maske: Mitovi i istina

Od početka pandemije, jasno je da se virus prenosi vazduhom i kapljičnim putem. Kijanje, kašljanje, pričanje, pevanje, pa čak i samo disanje može da prenese virus putem vazduha. Zbog toga, jasno je zašto su nam potrebne maske. One predstavljaju barijeru između naših disajnih puteva i samog virusa.

Nekoliko studija dokumentovalo je procent širenja koronavirusa u gradovima, pre i nakon obaveznog nošenja maski. Podaci su bili jasni: nakon odluke da su maske obavezne, bilo je manje zaraženih.

Velika greška, slažu se stručnjaci, bila je ta što je nošenje maski u početku bilo opciono i otvoreno interpretaciji da maske nisu delotvorne.

Koronavirus i budućnost

Kada će pandemija prestati niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Kolektivni imunitet je, prema medicinskim stručnjacima, jedini način da se širenje koronavirusa umanji. A u budućnosti, predviđa se da ćemo maske i dalje nositi u određenim situacijama, kao što je odlazak u bioskop, prepun javni prevoz ili u tržni centar.

A kada će doći dan da se bez bojazni okupljamo, družimo, odlazimo u kafiće, restorane i na koncerte? To zavisi od toga kako će se virusološka situacija dalje razvijati, ali i kako će pojedinci i vlade sveta reagovati na eventualne dalje promene samog virusa.