Kako se one bore s novom realnošću: Iz svega izlazim snažnija!

„Ako sami ne preuzmete kontrolu nad svojim životom i vremenom, drugi će to učiniti.” Ova misao dalaj-lame bila nam je inspiracija da – više od godinu dana od početka pandemije koronavirusom – nekoliko uspešnih žena priupitamo kako se nose s novom realnošću, šta su iz svega naučile i kojim mehanizmima prevazilaze teskobu.

Priredila: Nadežda Jokić

Marina Ćosić, glumica

O onome šta je naučila iz ove situacije:
– Ova situacija me je naučila koliko sam zapravo jaka i navela me da prihvatim da sam dobra u organizovanju sopstevnog vremena, bez obzira na okolnosti u kojima smo se našli. Kažem da prihvatim, jer sam se ranije jurila sa sobom, a sada mi se čini da smo svi prihvatili da je viša sila jednostavno viša sila, te da smo naučili da preskočimo tu prepreku ako nam je nešto zaista bitno. Imamo sastanke iz svog doma, koristimo prednosti 21. veka. Takođe, umesto da trošim vreme u nabavci i kupovini, ono što mi treba naručim na kućnu adresu.

O stvarima koje sad više ceni:
– Danas više nego ikad poštujem izlazak iz kuće, čak i kada odlazim u običnu šetnju. Kafa iz kafića sad je stvar koja se uzima u hodu, a ručak u restoranu u proteklom periodu bio je luksuz koji nismo mogli priuštiti sebi uvek. Razgovor s ljudima u kući, viđanje članova porodice, sada ima posebnu težinu i moju potpunu pažnju. A da ne pominjem da sam iz ove situacije izašla kao mama.

Kako da se osećamo bolje:
– Predlažem fokus na stvari koje će učiniti da se osećate bolje. Započinjanje nove rutine. Joga i meditacija. Plesanje uz spremanje doručka. Zvuči glupo, ali instant diže energiju.

Jelena Bačić Alimpić, spisateljica

Kako se nosi s novom realnošću:
– Ne ponašam se kao da pandemija ne postoji, naprotiv. Činim sve kako bih se zaštitila, vakcinisana sam i poštujem propisane mere zaštite. Ali trudim se da izbegavam svakodnevne, loše informacije o bolesti i smrtima.

Kako ostaje vedrog duha uprkos svemu:
– Završavam svoju jedanaestu knjigu, pišem, čitam, šetam, vežbam i trudim se da ostanem psihički zdrava. Duboko verujem da će se sve ovo jednog dana zvati juče, samo bi trebalo da se naoružamo srtpljenjem, optimizmom i verom.

Kako da ostanemo pozitivni:
– Moj savet svima jeste da pronađu lepotu u svakom danu, da budu zahvalni na svemu što imaju, pa i na onome što nemaju. Jer zahvalnost je kao molitva. Neka pronađu smisao i streme ka boljem sutra, ne utapajući se u beznađu sadašnjice. Nek provode vreme sa svojim voljenima, da ih svaki dan zagrle i kažu im da ih vole. Tako će zavoleti i sebe i svaki poklonjen trenutak dragocenog života.

Vanja Bokun Popović, psihološkinja

Kako se nosila s početkom pandemije:
_ U martu 2020. godine svet se našao usred velikog potopa, koji je direktno preplavio ljudske umove i srca, agresivno aktivirajući centre za strah. Mnogi su i u svojim najbližima počeli da vide izvor opasnosti. Zagrljaj je javno proglašen za smrtonosno oružje. Ovo sam posmatrala iz svog privremenog smeštaja u Južnoj Americi, gde sam se igrom slučaja zatekla, iz zemlje čiji jezik ne govorim i čija me je tadašnja trenutna politika odsekla od porodice. Kao profesionalac, odmah sam prepoznala opasnost koja dolazi od straha i neizvesnosti, a štetnija je od svakog virusa – oblikuje nam pogled na svet i iskrivljuje način na koji doživljavamo i sebe i druge.

Kako je rešila da se bori:
– Bacila sam se na posao i pokrenula serijal javnih predavanja i okupljanja na društvenim mrežama, koja su za cilj imala da postanu oaza znanja, relaksacije i revitalizacije, kako bismo i individualno i kolektivno mogli da vidimo dalje od trenutne krize. Počele su da niču inicijative za pomoć komšijama, prijateljima, sunarodnicima – mnogo pojedinaca osetili su se pozvano da u izazovnim momentima druge stave ispred sebe.

Šta je naučila iz svega:
– Ono što me je korona naučila jeste da će davanje spasiti svet. Kada to razumemo, onda možemo da dajemo još više i – postanemo sprovodnik lepote mnogo veće od nas samih. Što je najvažnije, ne moramo da čekamo novi crni talas da obavije planetu – možemo da počnemo već sada.

Neda Želeva, trener za razvoj ženskog biznisa

Kako se nosila s panikom:
– Prošlu godinu je obeležio ulazak u nepoznato, koje nas je nateralo da usporimo, da se prilagodimo i potražimo odgovore u sebi, umesto da upiremo prstom u druge. Kao neko ko je dugo godina poslovao na inostranom tržištu, donela sam odluku da svoje znanje podelim s našim ljudima i pomognem im da žive bolje i ispunjenije živote, radeći ono što vole kroz svoje online biznise. Puna optimizma i entuzijazma dočekala sam ih online svetu. Osetila sam svrhu postojanja, a to je da delim znanje i iskustvo sa svima koji to žele.

Šta me je naučila pandemija:
– Pandemija me je naučila da slušam sebe, da budem hrabra za druge, da idem tamo gde niko ne bi kročio, da pomeram lične granice kako bih pokazala drugima da mogu i oni, da preuzmem kontrolu kad su nam je otimali. Naučila me je da kad radimo ono što volimo i pomažemo drugima, živimo svoju svrhu i naša odgovornost je da budemo nesalomivi.

O putu ka boljem životu:
– Zahvalna sam na svim greškama, lošim odlukama koje sam dosad napravila, jer su me upravo one dovele ovde gde sam danas. Svetu su potrebni odvažni ljudi u ovim izazovnim vremenima i najveća je privilegija stati pred ljude, dati im nadu, znanje, alate i hrabrost, koja će ih odvesti ka boljem i srećnijem životu.

Baja Namkoze, instruktorka joge i TV lice

Foto: Dalibor Danilović

O učenju života sada:
– U vremenu u kome je teško bilo šta planirati, u vremenu neizvesnosti u kome ne znamo šta donosi sutra, rekla bih da smo svi – pod prinudom – postali jogiji. Zašto? Ako bih banalizovala jogu koja je mnogo kompleksnija, rekla bih da je ona praksa koja nas uči kako da živimo u sadašnjem trenutku, a u ovim izazovnim vremenima drugačije i ne može.

Kako da ne živimo u strahu:
– Preostaje nam da prihvatimo novonastale okolnosti, pomirimo se s neizvesnošću i – kako god znamo i umemo – živimo fokusirajući se na ono što je trenutno dobro, na ono što nam donosi radost i što nas pokreće. To je jedini način da ne živimo u strahu koji je parališući. Joga i meditacija su važne alatke koje nam mogu pomoći na tom putu.

O alatima za samopomoć:
– Praktikujući jogu pre svega vežbamo okretanje pažnje ka unutra, ka telu, ka sebi (što zovemo pratijahara), nasuprot informacionoj buci kojom smo tokom dana preplavljeni. Naša najvažnija alatka u toj nameri je dah. Budnim praćenjem daha zapravo postižemo koncentrisanu misao, okrećemo se ka sebi, pauziramo tu buku iz okruženje. To je momenat kada smo „sada i ovde”. Momenat kada je sve dobro, tako ne mislimo šta je bilo juče niti šta će biti.

Tijana Radić, instruktorka meditacije i tehnika disanja

Šta joj od početka pandemije najteže pada:
– Trenutno živim u Tajlandu, i kao mnogi naši ljudi koji su u inostranstvu — mučim iste muke. Nemogućnost da se porodica okupi zaista je stresna. Stvara se osećaj izolovanosti, usamljenosti i bespomoćnosti. Ali najteže je ako pod pritiskom situacije krenemo da tražimo spas u nečem izvan sebe. Sada shvatam koliko smo se oslanjali na „idem u šoping, na žurku, u restoran ili druženje…” da bismo sebi popravili raspoloženje. Do te mere smo zavisni od nečega izvan nas – da sebe slabimo.

Recept da se iz svega izađe kao pobednica:
– Jedino ako iskoristimo izolaciju za promatranje tendencija svoga uma, dominantnih emocija, koncepata za koje smo čvrsto vezani, pravimo prvi korak lične integracije, što nam donosi stabilnost i nezavisnost u odnosu na okolnosti. Ono što meni u tome pomaže jeste redovno praktikovanje tehnika disanja i meditacije.

U kom smeru će se promeniti svet posle kovida:
– Mene je ova kriza naučila koliko su dragoceni momenti kad svoju radost mogu da podelim s drugima, a da to ne zahteva internet konekciju. Koliko su nezamenljivi trenuci kada uhvatiš za ruku drage ljude. Stanje zahvalnosti, koje inače smatram jednim od najlepših ljudskih iskustava, ponovo je dospelo na prvo mesto u mom životu.